DÁNICA ILIRSKxi.
 

TECAJ IL
 

Dana 5. Ozujka 1836.
 

BROJ JO.
 

L(í langiie ih/ríeniii' est, ii la fois , rUlie et liiconit/iif , éiieryit/iie et harmonieuse. Elle sied éyalemenl dans la
Iwui'he lie (leii.r sf.ren, et »■' emiiluie tiiix.si lieiireu-eiiient « clianter leu douceurs de I' iimuiir. ,¡ue les liants
fuits et les sanijtans troiiltéei de Mars. EUe réuiiit le nombre á la mesure: elle ent sonare, noble, ora-
toire, r é heme nie. t' est, au fuit, le lanyaye des héros.

Vialla de Xommiers, voyage bistoriqne
et poliliiiue aii Montenegro.

Jezik ilirski ¡est zaiedno hogal i kraiak, krépak i lépoglasan. Jednakom lepoiom sioji u nsiih ohodvojesa spola,
i nio/.'e se la'kii .«rfí-iio ii|iolrfhiii k pévanjn sladosiue Ijubavi, kakono i k davorenjn visokih ¿inali i kcrva-
vih póbüdali .Marxnili. On saderíava u sebi skladnosl i niérn: on je glasau, plenienii, govornitki, ¿estok;
on je sa svim je;^ik junacki.

Malla de Sowmiers, « iiiitoraiiju
historUkomu i ¡joUtickoiitit u Cerntt Gorii,
 

OSNOVA SLOVyiCESLAVJANSKENA-
RÉCJA ILIRSKOGA

uredjena Vékoslavom Babukicem.
 

1.    O  Pismenih.

Svako govoreaje slozeno je iz récih,
r' 'i iz slovkih iiiti syllab ; a slovkc iz pis-
menah. *)

Pervi nasastnici pismenah bili su po jcd-
noglasnom dukazu spisateijah pomnjivi, i med
svimi starog svéta narodi najumétnii i slavnii
Fenicani. — Od Fenicanov poprimiii su pisme-
na i drugi kako aziatski, tako i europejski na¬
rodi. Písmena ova dospévala su tecajem vré¬
mena k soverscnosti najpervo kod nuidrih E-
línah ilili Gerkah , zatim kod Lalínah; a sada
k najvecoj jednostavnosli kod europejskih na¬
rodah.

Da se neupustimo u obsirno , duboko i
neizmérno izpítavanje slavenskih pismenah u
obcem; naputjujemo na kratkom svakoga ro-
doljubca: da vidi Danicu Ilirsku lela 1835
broj 10. 11. 12; kako takodjer 31. i 32. I to
samo mimogred napominjemo: da u istinu mo¬
ra svakoga sveserdnoga Slavjana zalost na-
jiasli, mora ga tuga obuzeli, mora s ceskim
Zabojem placem  zastenjali golubinjim — kad
 

*) Bec ,.l,tfrfi"  (58ufb(1ab,  Scfriftíiia) ^ove se n  uaScTi i
risinin jeziliu polas staro-slavenskosa i polii- drip-ih
narcjali „¡,isMe , ¡lismena.''  Jer dosad k(id iias npn-
trcbljtua ret „síoro" znamenuje tai íDSort, He didt.   I
 

promotri: koliki nesklad med slavskom , inace
verlom braljom viada, — koja bratja jednu
milu majku „Slavu" svojom nazivaju, i koju
jedna ista slavjanska kerv obtice. — Bacmo
iresklad taj „na8 jaram Iverd',—[koj nam slav-
sko ime gerdi, i zakapa narodnost!^'

Mi poprimamo bez ikakvog jednostranog
obzira kano europejske obílelji clanovi euro-
pejsko-ilirska pismena, kojimí se nasa Dáni¬
ca Ilirska, i Novine Narodne sluze, — koji¬
mí su najnovie nase knjige: Kaéic, Oddiljenje
Sigelsko, i Kateküam slampane; koja ostalim
predpostavljaju mnogi naroda nasega najuceiiii
muzevi — izmedju kojih ñas najveci slavjan¬
ski spisateij g. Dr. Sa/arik u Muzejnom casc-
písu u Prazi izhadjajucem ñas ilirski pravopis
„vsyslki slavski rynikajici" — lo jest: sve
slavjanske nadilazecí — nazíva.

2.    Rasredjenjc Pismenah.

Mí Iliri (Serblji, Horvali, Slavoncí, Bo-
sanci, Cernogorci, Hercegovci , Dalmalinci,
Dubrovcaní, Bugari, Islrianci, étajercí, Krajn¬
cí i Korusci) imademo 29. glasov, koji se za-
rad razlicnoga udaranja i gibanja naravskog
orudja nasega — jezika — u 6 rcdov razdé-
Ijuju kanoti:

Samoglasnici.
 

u

é.

10