DÁNICA   ILIRSKA.
 

TECAJ IL
 

Dana 1. Lislopada 1836.
 

Koga pravo ajé kaca,

Kí mu tréba k «merti vraca.

Vitezovic.
 

BROJ 40.
 

ANA    KARLOVIÓKA.

(Pésma iz ust naroda.)
 

Cast u zajam.

Posl. ilirs.

Sobet spravija gokspodíne kralju ,
Svu gospodu na sobet pozivlje.
I junaka Karlovíc' Ivana
I  njegovu Anu  Ijubu vérnu.
Ivo Ani tiho govorio :
„Ajde, duso, u gornje dvorove
Pak oblaci sve novo odélo,
Vise zlata, negó béla platna,
I na glavu krunu od bisera,
A ja ídem sédiatí konjice,
Tebi vílu meni laslavícu,
Pak ajderao na sóbele kralju,"

Ivanu je govorila majka :
„Davor, Ivo, moj sine jedini,
Nejdí, sine, na sóbete kralju,
I nevodi Ane Ijube svoje;
Ti ees s Ane izgubiti glavu,
Jer je Ane verlo kralju draga."

Ivo svoju nesiusao majku,
Vec on ode na sóbete kralju,
Daleko ga upazio kralju.
Jos je dalje pred njeg izsetao.
Prima Ani dobroga konjica,
A dvorani Karlovíc Ivanu.
Uzeo ju gospodine kralju ,
Uze Anu za bielu ruku,
Pak ju vodi u gornje dvorove,
Pak je Ani tiho govorio :
„Duso moja, Karlovica Ane !
Izber' vina, koga tebi drago !"
Al mu veli Karlovica Ane:
 

„Neca , borme, gospodine Kralju I
Imam vina poboljeg od tvoga
U mojemu gradu Karlovicu,
Tora se kralju na ino nemo¿e,
Uhvatio zmiu presojkinju ,
Iz zmije je jeda íspuslio,
Pak nazdravija Karlovíc Ivanu,
Da si zdravo, Karlovíc Ivane I
Ni u moje , ni u tvoje zdravlje,
Vec za zdravlje Karlovica Ane!"
Prevari se Karlovic Ivane,
Prevari se, ¿alostna mu Majka,
Prevari se, ponapi se vinca:
Odmah ga je zaboléla glava.
Ani Ivo tiho govorio .-
„Ajdmo, duso, dvoru bíelomu;
Verlo me je zaboléla glava,
Bog bí dao, da bi dobro  bilo !"
Al mu veli Karlovica Ane:
„Bog mí s tobom, draga duso moja,
Ako Ii tí duso, slo god bude,
Odvernut cu sramotu sramotom."
Pak odose dvoru uznatrage,
Daleko ga ugledala majka,
Jos je bli¿e pred njeg izsetala,
Primala mu dobroga konjica,
Ivo svojoj govorio majci:
„Neprímaj mí dobra konja, majko:
Vec mí sleri mehkann lo¿níca,
Nesterí mi duge ni siroke,
Jer ti dugo bolovati necu,
Jedan danak i drugi do poldne."
Stara mu je govorila majka :
„felo j' to, sine, zalosfna tí majka.
Je r te, sine, svétovala majka.
Da nevodis Ane Ijube svoje,

40