ANICA   ILI
 

KA.
 

TECAJ IH.
 

Dana 6. Svibnja 1837.
 

BROJ 18.
 

Ako se n3J;s;ora xerolja marljivim trudom u plodnu njivu pretvoriti moze;  ako se najdivje zvéri umétnostju
skrotiti i upitomili mo^;u: zasto neiii i svaki ¿ovck kroz primérno odhranjenje do kréposti dospéli me>gao?
 

31 I S   I   31 A C A K.

(1% poljskiiya.)
 

Jednoc célu mis knji¿ku pojede.
To kukavca na misli navede :
Da sav razum on i paraet ima.
Kekne dakle druzima svoima :
Nebojle se, ja vara nudju skratim;
Na me der¿le, ja mácka obratim.
Poslju odmah,   Mácak gotov bjase.
Na  razgovor dojt neoklevase.
Mis prediku pocne, Mácak slusa.
Plac , uzdisi — sve javlja da dusa
Njegova je ganjena.   To mijo
Smotriv vecma s' bjase razpalíjo,
U jarosti íz jame izajde,
Ah! — i mácka u ustih se najde.

Opaska prevod.    31ladi braco ! gle, sto se do¬
gadja onim, koi mnogo derze na se.

^ U Becu.                                   31. Topalovic.

llir iz Slavouie.

Ima li se derzava brinili,

da se détca ubogih

odhranjuju.

(Potag Josipa Wertlteiittera. y
 

[Konac.J
Upravljanje  derzave.     Bolje   odhranjení
 

podloznici moraju prekorubce tecaj der¿avno-
^a upravljanja mnogo polagsati. Kad je puk
razumnii i boljega ponasanja, moze lagse po¬
znatí i ohotnie izpunjavati svoje duznosti, a to
ga vodi k ljubavi i podverzeností k zakonom
der¿avnim. Mnoge nepravedne tuzbe i va-
rava uklanjanja od zakonah onda pieslanu, i
lecaj obcinskih posalah mora mnrgo jedno¬
stavni! biti. Iz bolje odhranjenih podlozní¬
kah moze se i bolja vojska skupiti. Voj¬
ska , koja je n akar iz slabiih Ijudih sa-,
stavljena, mo¿é mnogo silniega protivnika
nadvladati, samo ako veste, umétne i jako-
pa duha vojnike ima; prilike loga nam svaki
list historie  poka¿nje.

Narodno bogatstvo. Mnogi narodi su ve¬
com stranom svoje bogatstvo istoj naravi duz¬
ni, a drugi ponajvise svojoj radnjí i obert-
nosti (^industria). A prem lia je istina, da
se íz Sibírie nikada ugodna Kantpanía napra¬
vilí nemo¿e, zato je lakodjer istina, da se
vrédnosl svake zemlje podígncti i do stano-
viloga izverstnosli stupaja dotcrati mo¿e, ler
da mogucnost visjega izversavanja jos niti u
najboljih zemijah nikada iH'['restaje. Ovo se
vidi na malom kmetskom seüscu , kakli god
i na céhij strani svéta, odkuda slédi, t'a su
éovécanske moci jedan glavni izvor derzav¬
noga bogatstva.

Da su covécanske moci sa svojim pro-
ízvodjenjem jedan glavni izvor der¿a\noga
bogatstva, i da narodno bogatstvo od stalisa
poslenosli i oberlnosti gradjanah svake der-
¿ave zavisi, mo¿emo se lagko osvédociti .
ako   samo   jedan   pogled   bacimo   ra   one o !

18