DÁNICA   ILIRSKA.
 

TECAJ IIL
 

Dana 1. Serpnja 1837.
 

BROJ 26.
 

Iu den Sprachen der Volker ist in der Regel ilire Abstammnng kennilich, ilire Bildung, ¡hr Lel>en nnd
ihr Karakter, Jedes Volk ehrt oder schandet in der Sprache sebón sich selbst, und giebt dnrch sie der übrígen
Welt eineu Maass-Stab für seine Denk- und Handlungsweise.

K. Fr. Vollr. Hoffinann.
 

PRI3IERNA RADINOST.

U kolaru Krukovskom viada medju inimí
u vréme ¿etve vlaslitosli, pameti vrédan obi¬
caj. Tamo vlastelíni der¿e stanovila dobra
(imanja), s kojimi vendar nikakove robóte
skopcane nisu; zato moraju vlastelíni sveko¬
like poljske poslove budi kroz sluge ili naj-
raenike sami obversivati. Zelva je najte¿ja:
u to bo se doba svikolicí budi u viaslitom
domu , budi u gospodskora dvoru poslovi za-
niniaju. Kada se s polja vraljaju a k tomu
«e jos i jasne nocí u vréme ustjapa (puno-
méseca) nadaju, izide gospodarica, pomoci
pri sabiranju ¿itka potrébujuca, s déklami svo¬
jimi, cisto obucena, nosec vódku (rakiu, pa-
lenku) i nésto za zagríznut, pak koga god
susrélne, ako se na délo iti obeca, loga ti
lepo pocasli i na veceru pozove. Tada se
mnoztvo cetjadi pred kucom, do koje je po-
zvano, ili bas i na samom polju sakupi, gdé
jim krumpi'ra slaninom oraastjena, kase, sir-
ne pite (piroge) i spodobnih jéslvínah pred-
nasaju. Po spornoj i kralkoj vecer! odu s
gudbora (muzikom) ! pévanjem na njivu, nití
se tko od pocasljenih najde, koi bi se po¬
sla uklonili podstupío. Zanju ¿ivo (prilje¿noj
¡ veselo, sad pivoni, sad pak inim vise ja-
cecím píljem nadareni i osladjeni (razfríska-
ni) ; po tom jira se i zajutrak davali obiéaje.
Tako íz dobrovoljno poprimlloga nocnoqa dé¬
la vraljaju se na usvétak doma, pozevsi ve-
hko polje il! barem stranku znameniliu. Nég¬
da takodjer i na lom istom polju raalko pro-
spav<iju, da bí zadobili silah k poslu, koi jih
 

na viaslitom ilí pak na gospodskora polju ce¬
ka. Taj obicaj dosla vidijivo izra¿iije , kako
je marijiv taraosnjí puk, i kako oholno po-
ma¿e onomu, tko ga za poraoc ljubezno za¬
raoli.

Podobni obicaj nalazimo i u nasoj kras-
noj Iliríi : u Slavonii, Pozezkoj \armedji!,
obiéaju svi seljani, pace i istí naseljeni pod
Josipom évabe svaki celverlak po Gjurgjevu,
íli sto je obicnie u céloj Slavonii, po Kri-
zevu do pervoga serpa svelití i nista doma,
vece na polju, ili sebi, íli drugomu na molbu
radití. Kad jih covék upita, zasto to oni sve¬
te ? — Odgovore : da Bog marhu od svake
bolestí a polja od grada (tiice) i ostale nepo¬
gode sacuva.*) U ostalom nije ta molba bas
svetkovlnam! ogranicena. Nasi ljudi obavljaju
i druge posle molbom, osobito Ijuslrenje (ko-
minjanjp) kuknruza na vecer, i ne samo po
selih, negó i po varosih, gdé jira se izvan dru¬
gih koje kakvih jéiah, kolacah ter svakakvog
pitja i «parusa(medena pila), kanoti znacaj mol-
be, prednosi. Pri toj se prilici pévaju svakojake
pésme, osobito pako obicna je sledeca, —
akoprem ju i onde, gdé su za novce najme-
ne, pévaju, — koju dévojke pripévaju :
Prijon'mo molbu za hIada
Dadohmo N. za miada
Za miada N. junaka i 1. d.
 

*) Obicaj taj opomÍHJe ñas na gercku pasu'r.skn ho7.rc«
Pales i fesia palilia, t.j. sveikovlnu boiice Palji-
ce, koju su niuiljani za spnmenak podignnija Ri¬
ma 21. Travnja slavili. \asi kresi i skakanje pre¬
ko Oirnja nedadu ni dauas jos ua tu slaviiost za-
boruvLii.

-     26