Broj 9.
 

IJ Subotu 3. Oiujka 1§3S.
 

Tecaj IV.
 

Zasve da sunce zgar, kad bude ¡z¡l¡,
Prosvellja svaku slvar, koja jest na sv¡l¡;
Mé oe¡ nevide níécsa rad loga,
Sto na nje ucpr¡dc zrak od simca moga.

DiNKO Ranjijía.
 

Uí a p a s t.
 

Sto se u grudi javljas, u saraotnoj grudi,
Nesmiljena zeljo i piaran zloéudi?      ^
Nisara lí ti dosta veée robovao,
I Ijubeéi vilu tuzan bolovao?
Bolovao tuzan, nu vaj, bez pomoéí:
Cira raí ju smart pokri senara vécne noéi!

Yidih, jaoh, preljuti raraz na vedrom celu,
I na rajskom licu lér i ruzu uvelu;
Vídíh lucí od oka smartju napojene,
I koraije od ustih mrakom potamnjene;
Yidih parsi béle, rallen gaj od raja,
Poharane gradora smarlí i tezka vaja!
Y'idih .,. nu sto tuzim ? tko da oéuti jade,
Ké Ijuveno samo sarce moje znade?
Znade znade u isto, i znat véku bude
Dok zivota ovoga neokonca trude!

A ti sad, o zeljo!... al sto tajim ? reo cu:
Ljubavi!,.. jer ti si za moju nesrécu..
Ti Ijuvene u mreze opet da me ulovis
I zarasle rane tvora stréli ponovis.
Ni casa nestajes svedj u trudu bdec!.
Da rae usuznjit mozes i zankora zaseéí,

Prosti prosti, ah, robu, nevoljnorae robu,
Korau dusa odavna jur lezi u grobu!
Prosti suznju placem sharanomu odvece:
 

Jere obladat suznja slava tí bit neée.
Bit tí slava neée nadvladat onoga,
Kí je udaren smartno posréd sarca svoga;
Kom su ruke u zlatnom vezu toli izgnjíle.
Da neraoze arvat se ni loraltí sile.

A tebi se od slave bolja zgoda kaze,
Jer tko jake obara, on se u pésni slaze!
Trazi dakle u svétu varsnie víteze,
I na ruke njiraa tvoje stavljaj veze,
Njih arvi, njih plesí í njih zgrade obaraj,
I plamenom tvojim njih parsi razgaraj.
Zovi, vabí i laznom njih oraamljuj slastí,
Kazué raj, a kríjué pakao, u kog ée pasti.
Kazi izvana blagu vatru i plam od neba,
A iznulra zímske lede krit ti treba.
S dvora zvézde od ocih ploveé u radostí
Neka iznulra krIju stréle, ke ée ih bosti,

Ah tve Ijute stréle, o ljubavi ízdavna.
Na junake trati, i tad ees bit slavna!
Vidis kako u gizdoj slobodi se slave,
I ponosne svoje podlguju glave?
Kako parsi okiopom mraza sévernoga
Zaklonise i li'ika neplase se tvoga ?
Garde tebe, o siona, i bozanstvo tvoje,
I prot carstvu tvomu Ijute dizu boje.
Sarca svoja nose gvozdjem okovana,
Gvozdjem, kom Ijuvena nedodija rana.
A tvá da to tarpí i tarpití bude

9