Broj 14.
 

IJ Subotu 7. Travnja 183S.
 

Tecaj IV.
 

Ovo je zvézda izabrana,
Valovile od pucine,
Ljudskom rodu zgar podana
Da u lamnosü nepogine.

Palmotic.
 

Zvézdica.

Sto je alera kamen jasni?

Sto 11 blédog svétlos zlata,
011 biser vele krasni

Yihnoga okol vrata?

Sto lepóte ovog svéta
Svekolike — venu koje

Kao mírisnog kíta evéta: —
Pram zvézdice míle raoje?-

Kad pokojni sunce stanak
U zapadu svoj pohodi,

Trudni spa tí tezi danak,
A zvézdica veé ízliodi.
 

Vedro gledam kad visoko

Nebo i noénom lucju sjajno:

Al zvézdice svétio oko

Veé me molri sve potajno.

Kada tihi san umorno
Zeljnl bézi slabo telo,

Zvézde oko nu pozorno

Bdé varh raene vréme celo.

Kada grozna suza tece
I zalos me jedna kolje.
 

Zvézda meni kao da rece:
•Tari suze! bit ée bolje!"

O zvézdice! tí si moja

Sva utéha i sva rados;
Jer kad sine zraka tvoja

Tad od sarca bézi zalos!

Trepli dugo oku momu!

Sjaj s plamteéim okom tvojira!
Ljubovnika, znaj! po tomu

Da napravljas gizdam" svojira'!

Jure Tordinac,
Ilir iz Slavonie
 

Tvardja Petrinja u Ilirii.
 

Lép, slavan, pace bozanstven je duh, koi bratju
jednorodnu, za svarhu po providjenju i raudrosti bo-
zanskoj covéku naznacenu zadobll, k slozi i ljubavi
uzairano uzbudjuje: nu zalosno i tuzno je naproti vi¬
déti, gdé ínostraní nasílnik na nesloznu bratju nasar-
ta, ! stono je réc, sve ih u torbu svoju natéruje, za
da bi mu po njegovoj svírali poigravah, ilí, ako bí
mu to od nékoje strane nezgodno za rukom ízislo,
kao jastreb razparhane iz jala ptice iz domovine pre¬
drage raztéruje i svakoj ih nepogodi izverguje. I to
je bas takoví slucaj, koi se u ovoj pripovésti spominje.

14