Broj 23.
 

IJ Subotu 2. liipnja 1S3§.
 

Tecaj IV.
 

Zla je !)oles gledat ljubavi dragu stvar,
A s njom se sastati  nemoci nikadar;

Nu mukah vék na svit' nij' górjih ;)¡ hudj¡b
Neg dobro sve vidit u rukah u tudjih.

DixKO Rasíjixa.
 

IJ    DAIiJimiJ!

(Polag Kliitkea.)
 

.Ieli vidis tarane od oblakah sene,
I od gorah varhe kako se ruraené,
Kó se snégora bélé brégovl oholi,
Kó se sréd zelenih suraah sleru dolí?

Ah, od sarca piara rae

U daljinu vuce!

Posréd sumah,  koje vécna zelen krije.
Tamo ljubav lajno, tamo tiho klije;
Gdé ju pazi jutro ¡ vecerna tama,
A s Ijubavju ljubav blazena je sama.

Ah, od sarca plam rae

U daljinu vuce!

.Séver raoé sí tare o tvarde  peéine,
Uniilno po dólih povélarce gine;
I kroz sume vire od méseca lucí,
A u daljiní more u zaraoru zvuci!

Ah, od sarca piara me

U  daljinu vuce!

O da mi je samo poé' u rujnoj zorí.

Da mi mili vecer sraart ljubavi stvori!

Ah zivol prestaje, jedva znas u slavi

Vékovíta sanjo! o vécna ljubavi!

Ah, od sarca piara me

U daljinu vuce!

pr. J. T.

Il¡r ¡z Horvaiske.
 

li-KHOIilKO RKCIH

O   narodnom   izobrazenju

od
I.jub. Dolinskoga, Ilira iz Koruske.
 

Blas:i nasléditelji sv. Cirila i IVIetoda.
 

Céli svét je vinograd bozji, sv! narodi su njegovi
tersi, kojih izobrazenje I obdélavanje on uciteijem svo¬
jega nauka povéri. Biskupl 1 ostah duhovnici pozvani
su od obéenltoga olea Ijudih u njegov vinograd; der¬
zavni pako ¡Ii politicki poglavari postavljeni suza envare,
I braniteije, da unutarnje i vanjske neprijateije odbí-
jaju, koji mir kvare, plemenite tersove tlace I unistuju,
olí njihovo oblagorodjenje préce, i suprotívslinc im
stavljaju. Izobrazenje naroda jest dakle najvecja duz¬
nost sluzbeníkah vérozakona. Vérozakon ima bil ob-
éenltlin odgojíleijem svih Ijudih, a cerkva bozja ob¬
cinska ucíona; ona Iraa narode obdélavati i prosvét-
Ijati, a derzava neka izobrazenje podupire i zastiltije.
Ova je vazna Istina sv. pismom utemeijena, a dogo-
dovstínoin svih narodah potverdjena.

Po vérozakonu dojdose négda (u 7. i 8. véku) u-
Ijudnlí obicaji i navade u velike planine i sumC némac¬
kih zemaljah, koje négda dívjim zvérstvom lerniahu,
pa za njihovim blagím tragora prispése naucí, znano¬
stí, uraétností, oberlnost í tergovina, najsílnla podpi-
rateljíca uzaimností covécanske, — vérozakon pertí
(bahnt) jos sve neprestano put preko  vehkih  rékah i