Broj 37.
 

IJ Subotu 7. Serpnja 1§3§.
 

Tecaj IV.
 

Sve riam stvari jasno v¡cu
I mozag n.im kano ticu.

Da se narod ¡z sna gane;
I ¡z mraka da ustane.
 

V. D.
 

RÉC ZiHVALN'OSTI

VITEZA OD STERINEKA,
c.k. oberstara, i konstanüno-jurjevskoga reda vileza od Parme

p. m. «ospoJAin I eosponi

koja

izobrazenje Karlovackoga Mladiéa

VeUoslava Kurasua

u slikarstva — blagodarno poduprosc, — radostno prikazana.
 

Prem da svaki sarcu u svomu
Vrédnih délah slasli éutl,
I treb' nije hvale onomu,
Cudi svojom ki u vis slutí;
Za lo ipak, blagodarnl!
Vas milostí zeljan slavu
Javno izkazat, uvék slavni!
Ganut cuvstvom nizira glavu :
Jer vas railost prosnju moju,
Ku za mladca vara predstavlh,
U kora najt' raniah iskru koju
Sposobnosti, nezaoslavi; —
Veé ju uslisi: i s te svarhe
Ufanje imam dobra sléda.
Da nas mladié slavne varhe
Bude iskuslva doprét vreda;
Jer sposobnost ka je u njemu
 

Zlvopistva krépka ¡ vela,
Budu uzbudit k najvisjemu,
Mlhe Angjela slavna déla.
Hirió slavna i mila,
Tvoga sina vrédna déla.
Da po svétu rastru krila
Ko neumarlog Rafaela:
Zelja je to raa Iskrena,
Nada, mísao, radovanje,
Zabav moja do vrémena,
Dok se izpuni raoje ufanje.
 

Grlasoviti sliliari ilirski.
 

U znaraenitoj i sasvím uceno písanoj knjizi «/'/««re-
leca delV Imp. Reg. Academia Véneta delie belle arti,
illustrata da Francesco Zanotta. — Venezia 183 i.«
nalaze se opisaní zívotl, slikovani obrazi i napomenjena
déla svih mlelacklh sllkarah od najstarie doba sve do
najnoviih vréraenah. Medju istira! nahode se déla, zi¬
votopis! i obrazi takodjer slédeéih trih vele glasovitih
sllkarah ilirskih:

I. Gargur nazvan Schiavone t. j. Slavjanin.

O njegovu zivotu cita se u recenoj knjizi: Polag
napisah, koje na svojih délih ostavi, znarao da biase
rodom Ilir iz Dalraacie. Jerbo i na kipu, kojega je
vidio Lanzi, i na onoj znalnoj shc!, koja se nalazi u
Padovi,   ostavio je Gargur o sebi ove glasé:   » Opus

27