Broj 3 5.
 

IJ Subotu 1. Rujna 1S3S.
 

Teéaj IV.
 

Sve se méni u naravi,
I n¡je stavan red od svita,
Samo tiolest u ljubavi
Sve   véke je  stanovila.

GjOR&JlC.
 

Djulabije.
 

n.

Od mahnlta mudro,
Od mudra mahnito,
C¡n¡ prava ljubav, —
Znara to ¡slinllo.

Nu sto z mene cin¡
Dokuc¡t nemogu,
To Njoj samo znalo
1 visnjemu Bogu.

18.

Bi r na put metao
Njoj zlatne jabuke.
Da si Nju uslavim,
Prlgnem Njejne ruke?

Nu odkud mi zlalo ?
U mene ga nije:
.Sarce ra¡ tek za Nju,
Ne za zlato, bije.

19.
Cira mi Iz dubijine
Duse tuga zove,
Tim se z nje sastave
Djulabije ove :
Te jih raetjem, kuda
Tarces bez pokoja.
Nebí r se prlgnula.
Atalanto raoja?
 

20.

Kako díiga sdruza
Sve nebeske boje,
Tak u Tvome télu
Sve lepóle stoje.

ato je dt'iga, da se
Sunce nc pojavi,
To je Tva lépota
Bez sunca-ljubavi.

21.
Za Ijubezan Tvoju

Istes z mene platju:

O! ne istí vise;

Sto TI vise dat éu?
Tvá su •— sarce, raisli,

V^eéa ne uzraogu ;

Dusa bo nij raoja;

Dusu duzim Bogu.

22.
.Ia nepokoj carpah

Iz Tvoje krasnosli;

Daj da ga ulopim

U Tvojoj milost!.
Cuvaj za zloclnce

Ociuh slrélice ;

Mene pa vék molri

Ocima srarlice.
 

Stanko Vraz,
Il¡r íz Stajíra.

35