Broj 40.
 

IJ Subotu O. liistopada 1S3$.
 

Teéaj IV.
 

Mnim kad zlatnu slril uprav¡
Ljubav mcn¡ suprotiva.
Da má usta platnom zavi,
Kojim od¡ své pokríva.

Gjorojic.
 

IJzdasi za nevérnom.
 

Tuzi, tuzi bédno sarce raoje,
Pa zacvili gorke jade tvoje;
Zacvili Ih ovoj u samoéi,
Ovoj cvili strasno tamnoj noéi; —
Nek se pusto sirom svud razllzu.
Nema kuda, korau 11 da stlzu,
Neraa vérnog veé sarca onoga,
Teb' jedino uvék Ijubjenoga! —
I ono ti j' nevérno póstalo,
Bolju srééu sad si odabralo:
Bolju srééu — al ljubavi tvoje
Vék nenadje, tuzno sarce moje! —
Muci sarce sad zamuci jade.
Da te zvézda koja neizdade;
Gle ! eno jih na zalos prlstaju
S tobom tuzit tuzne izhadjaju.
Al ni njima nemoj vérovali,
I u ver! zna vére nestat¡. —
Grozne su/e s tobom b¡ plakaie,
Placué njojzi lugu kazivale.
Ta nemoj ju nevérom korltl,
Lasno ée se ! saraa sét¡tí:
Da je tebe nerailo ranlla
Ranila te, — i négda Ijubila.
Ljublla je? — O rajske radostí!
Sarce moje za te nije dosti ? —
 

Zoro, zoro, -i ti rai prosivas.

Lepa opet t¡ se ukaz¡vas!

Ukaz¡ ral lica Ijubjenoga

Jasnos railu oka njezínoga,

Nek mi s tobom bar ono prosiva.

Da se tuzno sarce nauzlva! —

Oj! tako ti danka i suna.sca

Kazi zoro, nekini sardasca:

Hoéu II ju opet poljub¡t¡,

Hoée r kadgod opet moja b¡t¡? —■

J. .... cvié,

II¡r ¡z  Slavonie.
 

Razdéljenje otéinstva.

Izlocna povést.
 

(Iz Bulgarina.)

Star¡ ¡ krépostn¡ Ibrah¡ra, ¡z Sra¡rne, éuleé¡, da
rau se dn¡ z¡vota njegova jur k svers¡ priblizuju, sa¬
zove svoja cet¡ri s¡na, i goverase ira ovako: «Ja mo¬
ram na skoro ovaj svét ostaviti; bez svakoga straha
gledara na konac raoga zivota: pouzdanost u railost Vis¬
njega sa svim rae tési I upokojava. Moga zivota ni¬
sam nista zloga hotomce ucinio; nikomu nisara krivice
ucinio, nikomu nisam ni najmanje od cestí ¡Ii Imétka
uklniío; predp¡se vére predjakah raoj¡b vérno i svésino
sara Izpunjavao, í vazda sam se  polag  moguéslva sta-

40