Broj 5.
 

U Subotu a. Veljace 1839.
 

Tecaj V.
 

Skerban spravija sS.lc víase
Pokojom se ludjak pase.

Narodna poslovica.
 

COVÉK.
 

I.

Zacet na nacin vele cudnovali

Rodi se, raste, gleda, éuje, sudi,

Probira stvari, odbacuje, zudi,

Rad bi, da trudora svojira sve dohvati.

On s' obicaje s najveéira hervali
Poglbeljaral; njegovih se u grudih
Plzma s Ijubavju; vera s suranjom zbudl.
Da  r cesto  é', krivo  sto je,  pravira  zvatí.

On zida, rusi; on se S ovog svéta

Dosta naplace, al' I navesell,

U tom na glavi i vías rau pobélí.

Dokle pak sve to? ah osaradeseta

Jedva jedvice godina doprle;

Na grobu stoji:  «bic j' al ga nije!»'

II.

I tak svacil grob nami govori,
Svakora i nas ée tako govoriti,
Al' neée,  neée  sve jednako biti,
Potomstvo o nam sto sudi I zbori.

Kakve II svomu tko Imenu tvorí
Ovd' sporaenike.— Kak ranogí zlvItí
Nezna! — kak ranogí raéslo ga zvisítl,
Imena  slavu  svog  daví   I morí!
 

To je, rod koi svoj i doraovinu

Ne   sarao  nista  neée   da  pomaze.

Da  r s protivnici  s' jos  njezinim'  slaze,

A takov plalu zasluzuje 1' Inu,

Neg' kad nevrédnu veé dusu Izpíine,

U grobu joster da ga rod prokune?!

Rodoljub Zdencanin,

llir íz Slavonie.
 

Samostanslia cerkva

dogadjaj od godine  1814.
 

Godine 1814 dosavsi jedna krajsnicka cela u maleno
(u Nema "koj) selo, budu prosti vojnici po seoskih, a ofi-
drí (caslnicí) po boIjIh kuéah na stane Ilítí kvarllre
poraetanl. — Dopade dakle jednorau raajoru G***
da dojde k paroku na stan. Ovaj neiraavsi druge
sobe raelne majora u svoju sobu, gdé je obicavao
rucatí (obédovati). — U ovoj sobí biase ob dan toliko
múhah a ob noé toliko neralrnih ralsah, da je veé
majoru dosadllo na toliko, da je raollo paroka, da
rau dopustí u cerkvi pribívatl, neraogavsí veé u nje¬
govoj kuéi obslati. Zupnik, dobar i posten starcic
rece: da iraa koja prazna soba u zapuslenora samo¬
slanu, ja bí vam sám rekao, da tamo idete; ah u
cerkvu — tarao vara nikako nemogu dopustiti da Ide¬
te prlblvat. Nemojle ral zaraérití, ra! srao veé 14 da¬
nah zajedno, ja znam I cuo sam od va.s!h Ijudih, da
ste vi hrabar vojnik, i da se nista nebojite, a vi ste
se u ovora vrémenu mogli obsvédocit, da n! ja nisam

5