Broj  14.
 

IJ Subotu 6. Travnja 1839.
 

Tecaj V.
 

Kérsti vuka, a vuk u goru.

Narod. ilir. poslov.'
 

molba.

(Polag novogárckoga.)
 

Kad vétriéu! za videt ju,
Ic éesk duse raoje   dusi,
Nemoj mi je hladlt raíl!.
Negó vatru u nju pusi!

A kad tebe bude pitat,
Vatren tako zasto da si.
Ti joj raudro reci tada:
« To su milog tvog uzdasi! a.
U Gradcu.

Davorin  Terslenjak,
llir iz Stajera.
 

"Verliu nove inag;jarske izvorne trag:.edie

o d

Josipa   Gaala u  PeSti.

(Dopis.)

Prie nékoHko godinah izdao je g. Ivan Hclly u
cesko-slovanskora jeziku jedno vllezko spévanje pod
naslovora »Svatopluk, « u kora on polag dogodovstíne
vérno, i zaista véslo I lepo izpéva zalostni udes slo-
vanskoga (Veliko-Moravskoga) kralja Svatopluka, ko¬
mu Magjari, koji u ono vrérae u Ugarsku usernuse,
carstvo njegovo,   na  koje nikakova prava nelmadose.
 

prevarom i na silu ugrablse. Onomadne Jcsip Gaal,
kao magjarsk! draraaticki pésnik poznat po lakerdi!
svojoj «Szerelcm és Champagnei" (Ljubav í Sampanj-
sko vino), obdari Magjare s jednora izvornora trage-
diom (si DIís placel.) pod ímenora « Szválopluk, « koja
23. Veljace (Febr.) na magjarskom narodnom teatru u
Pesti perviput prikazana bí. Nu tezenje ove tako re-
cene tragedíe (koja u ostalom niposto tragedla, negó,
bolje reéi, lakerdla íli dramaticki osnovana narodna
paskvíla nazvati se mora; — nemili udes kralja Sva¬
topluka I razor carstva slovanskoga u Ügarskoj mogao
bi vrédan predmet bilí za pravu, íslinilu tragedíu) te¬
zenje, rekoh, ove tragedle odiikuje se, alí naopako,
od onoga epopeje Hollycvr. Tezenje g. Gaala hilo je, da
raerzost Magjarah prot! .Slavjanom na kazalisle presadi,
da Slavjane i na kazalistu sraéhu I porugl magjars-
kog obéinstva izvergne, I zallbog! to rau je za rukora
izíslo. Magjarsko obéinslvo sméjalo se je pri prlkazlva-
nju od poéetka do konca neprestano; samo nékoji bez-
strastnl, narodnu merzost i gadnu porugu nad nesré-
éora puka ovoga prezlrajuél Magjari Ijulise se prilikora
ovora na nevaljalu lákerdlu ovu, I ranogí javno ocíto¬
vase u novinah gnjév I nezadovoljnost svoju, sto se
je dopustiti raoglo, da se takove gnjusne psovke javno
na kazalistu predstavljaju.

Gaal osniva ovu svoju kerparíu na onu bajku, u
kojoj kronlcarí Reza i Turocz o raoravskora kralju Sva-
topluku (Zventlbaldu) prlcaju, da je on Magjarora
svoje veliko carstvo za jednoga bélca tako reéi pro¬
dao ; ova se bajka u Istínu jos i sad nalazi u gdé
kojem  izdanju   dogodovstíne  magjarske,   i jos  !   dan

U