^«süití;
 

Broj  IS.
 

IJ Subotu 4. Svibnja 1S31>.
 

Tecaj V.
 

Ilir nikog s.im nerani.
Negó samo svoje brani,
Zalo straha nepoznade,
Ak svét projde na komade.
 

L. G.
 

Magijarismns, Ilirismus.
 

Pod ovim se nadplsom doversuje jedan putn! opis,
kojega je, pleraenitoga covéka nedostojnlin jedoin,
napisao,jedan Ultra-Magjar vérhu ralrne nase dorao¬
vine i zakoniloga nasega, pod slllom I obrambora
otcinskoga vladanja poduzetoga I produzenoga nasto-
janja o Izobrazavanju raaterlnskoga jezika Ilirskoga i
utvérdjivanju slavjanske narodnost! nase, na koju su
derzavna bratja nasa Magjari tohko putíh veée ne po¬
sve vellkodusnlm nacínora nasértalí. Pokli je u spo-
raenutora sastavku svakojake nezasluzene prikore I ne¬
míle psovke vérhu zeraije i obicajah nasih izrígao, na-
valjuje u dokoncanju istoga oplsa pod gori recenim
naslovom bezobrazno i na slovstvene trude nase, dovo-
deél Ib u sumnju I podlagujuéi im politicke sverhe; sto
nas, kao vérne podloznike, od jednoga Magjara tira
vise uvrédjivatl mora, sto smo vérnosl i prlverzenost
nasu prama srééotvornopiu domu auslrianskcmu, kako u
svako, lako I u najnovie doba mozebití ne raanje, ne¬
gó derzavna bralja nasa Margjarl, I mi dokazah. Sasla¬
vak je ovaj naslampan u «Szazadunku» prllogu no¬
vinah magjarskih «Illrnok.» Stavljamo dakle u vérnora
prevodu konac gori spomenutoga sastavka ilirskira
éitateljem nasira pred oc!, da oni, koji raagjarsk! ne¬
razumiu, u materinskom jeziku vidétí mogu, dokud
se Intolerancia i raerzost narodna kod nékojih Magjarah
popeti raoze.    Glasi pako od réc! do réc! ovako:
 

«Vékovit je i nepreraéniv u naravi zakon, da se
uporu prolivi odpor. I lo je ne samo u fizickom,
negó takodjer I moralnora ogiedu, ne samo u obziru
posebnih osobah, negó takodjer cltavlh narodah Isli¬
nito. Ovo je aksloma, kojoj dokazah netréba; sto da
je tako, Izmedju hiljade hislorickih dogadjajah spo-
menut cemo ovdé íz dobe nase samo jedan, koi bu¬
dué da se nas pobllze tice, raislira, da neée bas na
zlo mésto I u nevréme doéi.»

«Kad je u zadnjoj deselici XVIII. stolétja poceo po¬
znavalí Magjar propadanje narodností svoje, nije tra¬
zio uzroka torau u raztérgivanju starinske svoje konsti-
tucle, níli u odaljlvanju od dédínsklh obicajah svojih;
znaduéi dobro, da narodnost i bez konslllude i u
stalisu posve zavisnom obslojatí inoze, I da je po¬
trébno odreéi se od predsudah i obicajah onih, koji
se, buduéi u tamnih sloléljih ukorenjenl, s pozudami
naprédujuée dobe neslazu, ako neée da líobrazenlra
narodora zapadne Europe kamenom smutnje postane;
— negó je trazio uzrok tomu u propadanju jezika s.vo-
ga, kano glavnoga i jedínoga razlíkujuéega znaka, ko¬
jim se narod lucí od naroda, kojim puk postaje na¬
rodom , i koi je najbolja í nevarava mera narodnoga
karaktera, sile, Izobrazenja I cvétanja;*) I budué! se
odlucio ucinití proméne u zakonih svojih, koje napré-
dtijuéa doba nasa Iziskivasc, scénio je, da je najbolje
utemeljil na cvétanje jezika svoga poboljsavanja ona,
kojírai se poslojana sréca domovine dostié imadiase. U-
clnlo je dakle na tu sverhu s mílostívira odobrenjem ot¬
cinskoga kralja svoga zakon, kolje s vrémenom, ponav-
Ijiijuél se I razprostír.tjuéi, trudom sposobnih doraoro¬
dacah donio plodove, na koje osobito u ovoj desetid
godislah ponosilo I radostno svaki véran Magjar gle¬
dati raoze, I koje bi pod velíkímí kraiji slavnih stoléljah
narod nas zabadava trazio.»
 

') Posve razborito! Tako misümo i mi, s tom samo razlu¬
kom , da ovu istinu na sve narode, ne samo na magjarski pro-
stiramo!                                                                             Ver. ilir.

18