^^^¡¿M.
 

Broj %%.
 

V .«ubotu 1. L.ipnja    1S39.
 

Tecaj "V.
 

Koi pod drugim jamu kopa,
U takovu njega lasno,
Kadgod bilo, rano, kasno,
Vlastíta ¿e svárnut stopa !

Pavao Stoós.
 

C^AttlilC^t*)

« ilirskoj dubravi pevajuc'a.
 

U visokoj stárraoj gor!.
Na stolétnoj ovoj jel!
Vedrim zrakom svét biel!
Párví put se meni otvori.

Tanke sibe prostih hvoja'
Moje gnjezdo saslavise,
Ter me u njem-inilo nise,
Bog joj plati, raajka moja.

Iz nje ustih od pseníce
Nisara zárna vék dobila,
Veée pésak majka raila
Meni nos! iz dolice.

Uz potoclé bistre vode

Podje leteé, I bez straha
Uzrae zárno Izraed praha,
Ter veselo natrag ode.

Tvárdora hranom tvarda krlIa,
Cislom vodom éísto telo,
Vréllra gnjézdora sardce vrélo
Od majke sam ja dobila.

Tako sam se odgojila,
Pa veseije tudje ruke,
Lepe setve tudje raíike
Nikad nisam pozudila.

U daljiní vídlm polje,

Zlatno ral se klasje sraije,
AI' mi nikad joste nije
Tamo letét bílo volje.

Ja bí mogla mojim krilom, -
Kud ne moze doseé oko,
Podiél se na visoko,
Za odnélí ludje silom.
 

*) Uzima se za narodnost.
 

Nu da tako tudja síIa
Uzela bí gnjezdo mení
I jos zivot ranogocéni,
Sto bi raajka raá cinila?

Zadovoljna dakle onira,

Slo na pute kada zajdera,
Medju praskora zemlje najdem,
Tudjerau se svedjer klonlra.

Kad uz kamen padajuce

Dvé tri kapije skupit mogu,
Tada srélna hvalim Bogu,
I sardce ral Igra vruée.

Opet dárvo na najveée
Idera sésil, tere tugora
Opustenira pévam lugom,
Nádora uvék bolje sréée.

Zdrava grana, dárvo ralado

Glas moj njezno u se pije, —
Do lista ga Hst odbije,
Sve zaori sa ranom rado.

Suma — sa ranom sebe — cuje;
.la zasutlm — ona sutl;
Gorski pako placu pulí.
Moje sardce kad tiiguje.

Jauk tuzan kroz ponore

Kroz kuplnje -— prazne dolí, —
Jedva prolaz da izmoll,
Dok do druge dojde gore.

Tamo opel sve pobudi;
Sivi sokol kríIa pruzí,
I várh gnjézda svoga tuzi,
I svomu se snu'zacudi;

Al' jur sada sve ustane;

Slavulj odpre odmah vario
Mílíra glasora svoje garlo,
Ter na posluh bratju gane.

22