Broj %7.
 

IJ Subotu O. Serpnja 1839.
 

Tecaj V.
 

Ljubav je puna meda i jeda.

Nar. ilir. poslov.
 

Dva   vréla.
 

( Polag némackoga.)

Dva su, kao sto péva Arlost, Izvora
Cudotvorne moé! u Ardensklh gora':
Tko iz jednog pije Ijubavju se upali,
Drug! raárzIt sil! sa svojim! val!.

Al ti, slroga, nis! valjda nikad pila
Iz Izvora, kog je ljubav posveüla;
.lerbo zaru, ko! se u mojih pésraah javlja,
Leden! se pogled tvoj suproti stavlja.

Ah, da si Ijuvezno vrélo ti óbrala,
Drugo ja, da raoje sárce inárzll znade.
Da poéulls sto je prezrénorau bilí!

Vaj, ká ral je récca u nesvést! pala!
Kako da ti zelim tako gorke jade?
Ne ne, raárz! raárzl, a ja éu Ijubiti!

Antun  Ncméic.
Ilir iz Horvats ke.
 

Vila  povodkinja.
 

(Priéica horvatska.)
Malo urah hoda od stare tverdjave Karlovca nala¬
zi se na ulazku prostrane I zelene doline .lelacke pri¬
jalno tergoviste iraenora Ogiilin, koje je dan danasnji
slapsko (glavno) mésto Iretje pésacke regemenle gra-
nicarske. Príazno prívirujc Iz oblakah gorostasno vé-
stlcah Igrallste  Klek na maleno tiho seoce,   koje tako
 

pouzdano u sém njegovoj lezI, kao dérhtajuca i od
straha poblédila devojcica, koja se u bunovno i ker¬
vavo doba na pérsi hrabroga svojega i strahovitoga
vojna ulíce. A svakako je tii vele raalo uzroka za
uticanje takovo. Po dolinah raalene ove pokrajine go¬
spoduje rair, i ako kadkada i zagerraí sa obalah po¬
granicne Korane puska razbojníka turskoga, zarauéka
ga i uplasí pucnjora svojom za raalen cas larina to¬
pa regeraentskoga. Tad se opet uselí inír u ove ze¬
lene livade i s one sarao slrane lezi u mracnoj gori
bugarskoj ponékoje poblédilo ranjeno Ture, I'riga,
nogama I rukaraa kopercajué! se u bezufanju, s polo¬
kora kérv! ! dusu.

To se zna, da prie nije tako mirno bílo u ovih
dolinah, kad je podobro cesto goréla ob noé na lar-
mu po bérdlh vatra I plamenitímí slov! svojira! néka-
dasnjira granice slrazarora, grofovom FrankopanovI-
éera, doplsavala glasé, da se ajduk, da se kérv! zed-
no Ture na njih zapodéde! U to doba je blla sadas¬
nja taranica regeraenlska ulverdjen kasteo, a Iza gvoz¬
dene njezine kaple, donesene ovarao nakon razorenja
Modruse, grada 300 godislah pred porodjenjem Isu-
kerstovíra sagradjena, lezahu divjí vojnid Frankopa-
novíéah, u oruzju od pete do glave I pohiepní na
kérv tursku tako, kao da bl ondasnje Ime Ogulína,
koi se tadar «Vuéja jaraíi« zoviase, vucjom éudi svo¬
jom opravdati htélí. Mnogo je Ture popanulo s raz-
bilom glavora sa bedemah njihovíh u zelene valove
Dobre potoka (kod Ogulína Gjula nazvane), koja uz-
penjeniraí talasí bas pod kaslelora u bezdan jedan po¬
nor  poserlje,   i tek   Irl ure hoda   odatle u regeinentl

27