Broj 31.
 

IJ Subotu 3. Kolovoza 1939.
 

Tecaj V.
 

Domorodne jesu réci,
Ko¡m¡ se sárce  léél.
 

IL iz K.
 

Zelja za Domovinom.
 

Oko prot¡ jugu tarano gleda,
Odakle mu odklnut se neda.
Jasnost juga sad je oraaghla ;
Jer je  zelja  suzam   ga   obHIa —
Oh! za milom Domovinom.

Dobro dosh v¡ cárn¡ oblak!
Po putovlh v¡sok¡h ¡ laki'!
Po kojüi ste k meni dojadrill,
Lasrara hiadora pozdrav mi donül
Oh! od raoje Doraov¡ne.

Ah na gore, sárcera kucajué¡ra,
I  u  nédrih   sa   zelenjera vrucini,
Pop¡njera se u casove svete.
Da vas v¡d¡m, kak se razstajete
Oh! od moje Domovine.

Nu kako je, kazle ral, da tako
Odanle se razstajete lako ?
Da bez tuge kraje oslavijate,
Kraje ralle, plodne I bógate
Oh! od raoje Doraov¡ne.

Odgovora zar ra¡ dat neéete?
Zar od déve raolbu prezlrete?
Oh kaz¡te, kaz¡te po Bogu,
Kad ju opet, kad ugledat mogu
Oh! ¡hrsku Domov¡nu?

N¡sta! — T¡ho jadri vase kr¡lQ,
VI neznate sta je men¡ ra¡lo;
Ah da znate, vi b! ra! kazal!,—
U raj zeljah sárce uljuljal!

Oh! za svojora Doraovlnom.
 

Dajte natrag, natrag se krenite,
Putem, k¡ra ste dosh, odlazite;
Pozdrav, zelju s tugora sárca moga
Put predela nosle rallenoga
Oh! od sladke Doraovine!

Kad projdete préko ladne Drave,
Prebrod¡vs¡ talase od Save,
Kupu vodu rairnu obastrile,
Grad ra¡ do nje rodjen pozdrav¡te,
Grad od moje Domovine.

Po IHrjI pruzle se tañan!.
Te branile, da mi jar suncan!
Nepopál! gore ralle men!,
Livade I krasni plod zeleni
Oh! od moje Doraovine !

Al! zla joj ucInlt nemojte, —
Neg' ju cuvat rail! vék naslojte.
Bez da tréskom udarat pustíte,
Kislcom ju lasnora poroslte
Oh! radenu Doraovinu !

Da kada se opet vratira tamo,
Kud me zelja sárca vuce samo,
U zlatnorae plodu nadjcm milu,
Kako staru svoju kaze silu.
Oh ilirsku Domovinu !

Josle jedno : u svakome kraju,
Gd¡ se nas¡ za nasko staraju,
Pozdrav sv¡raa objav¡tc ninog¡ —
Dalje — dalje! u pomoc ¡m Bogl
Oh ! za moju Doraovinu !!

Dragoila I.......c,va.

Ilirkinja iz Karlovca.
 

31