Broj 36.
 

11 Subotu 7. Rujna 1S39.
 

Tecaj V.
 

Brat je mió, koje vére b¡o , kad bratsk¡ é¡n¡ ¡ postupa.
Narodna ilirska posl.
 

^J eg°ovanke.
 

(Nadaije.)

Nu taj z¡vot obüat u slasti
Neraogase, da blag dugo traje;
Jur za raala vidéh raoje raje,
Gdi jos mladl moraju zapastí.

Zalud zora u gizdoj pomasl!
Javljase se, zaludu kroz gaje
Druzba ralla rallo orlla je ....
Ja u ruke strasnoj padoh  vlasti,

Koja mladoj dusi tako rada
Raj zivola un¡st¡l¡ mari —
Raj, ko¡ se ne vraéa rakada,

Ko¡ nas d¡ze várh sv¡h svéta stvarih-
Da, kó ptice u zraku, ranijemo.
Da taj zivot u slasti trajemo.
 

Oh kak veseo po prodolih skaka'
S puna glasa naski oj oreéi!
Kako srétan bih u doraa srééi,
Srééi  novoj:  spasenje iz mraka!

To sve prije.   A sada opaka
Néka praznost — nije za ¡zreé¡ —
Morase se u sárce ra¡ leél,
Pogorciti   veselja mi sváka !

Nlsain dorae nevéran ti bio,
Nisara ne; jer i u stanju olora
Junacku b! za te kárv proHo, —

Bio bi se i s paklensklm skotom

Za te hárvo-------nu u mojoj tuz¡

Vec   nemogah  srétan b¡t kó druz¡.

(Dalje slédi.)
 

o    svétoijubju

od

F, T. Kruga.
 

Covékoljubje, ako se na celo covécansko pokolénje
prelegne, zove se svélcljubje (eosraopolltísraüs, Well-
bürgerslnn). Ovo dakle saslojl u neogranicenom duhu
cbéeriilcsli ili u naslojanju, saverienost i blaienost medju
ljudm¡ sv¡h vrémenah ¡ zemaljah tako daleko razsirili,
na koliko sarao ogranicene sile posebnoga covéka lo
dopustiti mogu. Pravi dakle svélcljtib (kosmopolit) moie
i tréba da tako dobar domo- i rodoljub (palriol), kano !
vrédan gospodar i u obéeníto dcbar écvék bude.*)

Prerada su ljud! pleraenora, jezikora, navadarai i
obiéají, bójora, stanovlstem, uslavom, vérozakonom
izobrazenjera i nebrojnira ranoztvora Inih okolovstlnah
i savezah jedan od drugoga razlicni — nislaneraanje
su on! svi élanov! jedne i iste velike obitelji, délca
jednoga i istoga nebeskoga otea. Tréba dakle tako¬
djer da se oni kao bratja i sestre ili kao rodjaci sraa¬
traju i postupaju, ako bas niti stupnja svojega rod-
binstva odrediti, niti u obée bisloricki dokazati ne¬
mogu,   —    U   tora   uprav  i   sastoji  obéenilo   covéko-
 

') Svaki, koi u duh keritjanstva dublje dopire, bez sve sum¬
nje — ako s¡ nije bas za nácelo stavio ; da bélo za cerno, támu za
svétiost, dobro za zlo, krépost za opacinu derzi — uv¡d¡t ce, da
sveli nas kerstjanskí vérozakon nije nisla drugo, negó svétoljubje.
Jer slo bi inaée one bozanslvene réci: <(Ljub¡ Boga sverhu svega
a bliénjegn kao sebe samoga.» — «Budite saverSeni kao vaá otac
u nebes¡h.» — <ild¡le u céli svét i ué¡te sve narode blagu vést, ¡
nebojle se on¡h, koj¡ telo ub¡jaju a duse ub¡l¡ nemogu,» znaé¡t¡ mo¬
gle ?-------------Iz svega dakle ovoga zakljuc¡t¡ se moze, da dobar

i pravi kcrstjan¡n  moie i   tréba da   tako   dobar domo-  1  rodoljub,
kano i vrédan gospodar i u obcenito dobar covék bude.          B.

36