Broj 40.
 

IJ Subotu 5. liistopada 1S39.
 

Tecaj "V.
 

Blazen éovék, ki ne siédl
Svétte opake,  zlocu oliolu:
Ne gre pulom, i ne sédi
Na kuznomu zlobnleb stolu.
 

Gjor^ié.
 

Tri   cvéta
 

(Prijateiju u spomenik.)

Mnog! cvétak, brate! cvat!

U gorici i dolu,
Ki Tvoj pogled na se vrat!, —

A lék daje u bolu; —
Al' ja éu TI do tri cvéta

Sada rail!! pruzlt!,
O tako TI ovog svéta!

Neraoj darak odbil!.

«Mudrost»  cvétje bozanstveni,

Ko! nikad nevene,
Miris iraa drazestven!

Kano ruze ruraene:
Ov nek staze Tvoje kiti,

Nek kraj ternja Te vodi.
Da kad korak Tvoj pobit!,

Blazen cilj tad pogodí.

«Krépost»  cvét je verlo dlcnl.

Pravo blago covéka,
Po njera sveti i pravlcn¡

Bjahu ljudi od véka:
Cvétak ov¡ nek T¡ u grudih

I u sviuh zlllca'
Cvate, I u svakíh trudih

Vedrost kaze ¡z Hca.
 

«Ljubav» cvétje plaraenlt!,

Kano oganj sunasca,
Koi znade ustrélil!

Mnoga krasna serdasca:
S njim se kiti! — Ljubi mílu

Majku nasu SLAVIU,
Svira stvorovora Ijub've sílu

Javí; — nek razuraíu. —

Jure  Tordinac,
 

Ilii
 

Sla
 

O     na¿inu,

kojim se

narodnost i kod obladanih narodah sat-uvati moze.
 

Uvukio se je nékakvom nesgodora to nácelo u hi¬
storiu, da se ona jedino na vladajuée narode ogranl¬
cava. Sarao one, koji su u posédovanju poliliéke ne¬
zavisnost! prima ona u listove svoje. Kako se neza¬
visnost naroda kojega ukine, onda i dogodovslina
njegova prestaje. Cini se, da je kao ¡z nenada izcez¬
nuo; jedva se jos samo i ime njegovo spoininje; a
iraa dosta zalostníh slucajah, da í ovoga na skoro sa sví¬
rae nestane. Istína je, poiílíéka je nezavisnost pérvo i
najveée svih dobárah svakoga naroda. AII ¡pak nije sve
s njora skopcano. Bilje naroda traje í bez nje, il!
barera trajatí raoze; s bltjera ovim zaderze I nadvla¬
danl pud radinost svoju, I bivaju po njoj díoníci ra-
dlnostl cele derzave; sto vise, okrug njlbov biva tíra
veéí i prostrani!, cira se raanji i neznatnií cin!.

40