Broj 44.
 

V Subotu 9. Studena 1$39.
 

Tecaj V.
 

Ako kailgod zinino brime
Cini s dubja lislju pasl¡;
Pramalétje nu za time
Cini cudnom svojom sLisll
Zelen  draga   da   opel  zene.

Primovic.
 

Dopis iz Dalmacie.
 

U Kotoru daña 16. Listopada 1839.

Zasto da Vara nljsara, polag raoje naraére, iz Spié¬
ta pisao (tako, raislira, obeéao sara Vam i u mojem
straznjem pisrau iz Sinja), uzrok bllo je samo kratko
vréme, koje rai u svakora raéstu odméreno biase, I
lo loliko, da sam se jedva mogao dobro i razgleda li
u svakom méstu. Pitat éete, dobri moj Zavélnice, s
kojim da se uspéhom Vas Ivan po svétu skIta, I bri¬
nil cele se vise pútah, je I! da je poslupanje toga mla¬
djana i Ijudem, s kojira! obé!, i okolinain, u kojih se
nalazi, dosla sraérno? Sla mogu, da Vam u tome pri¬
zrénju odgovorim? — Ja, da je na moje, premésllo
bi ovo moje putovanje u malo kasnje doba, gdi bí sí
i vise vréraena uzeti, i za sve se bolje uredili raogao;
nu — dobro je i ovako, a VI éele Iz ovih raojlh lí¬
slóvah barem slranora primélili moéí, kako sam se
brinío ovu sgodu upotrébití. — Premda pako tí
mojí listov! toliko zaunlmlvi za ranoge neéeju bilí,
i préra neznadera, je 1! ste one, koje iz Zadra i Sinja
na Vas poslah, primili; ipak ídem, da saderzaj tih
pérvljih prodúzím ; jer znadem, da sve slo se mene
tice. Vas zaunima, a   — vise nelrébara.

Pisao sara Vam, mil! raoj gospodine. u straznjem
mojcm Hstu, kako se séljam, da se put Bélabréga na
pazar oddéllsrao, íli barera oddélít nakanisrao. Jedan
slnjskí gradjan. Jo so Mídínj ak, ko! svojom gosloljubi¬
 

vostju covéka upravo u sraetju inelnut obicaje, u
kralko dobavi lepe dalmatinske konjice, ! on sára
sprovede nas na pazar. Zelío bí zaísla svakorau, ko!
b! starodávnih nasih Ilirah vellcanstveno derzanje, I
znacajno Izvansko oblicje predstavltí s! htío, da ovo¬
ga gostoljubíva Illra u císto narodnoj oprávl vid!, ka¬
ko III péske stupa, III na konju jezdi. Slnjanl Iraadu
svoju vlastllu konjanicku cetu, u kojoj nas 3I!dInjak
medju stareslnara! svoje mésto zauzlma. Svakomu Ilir¬
skomu putniku, ako ga koja sgoda tamo dovede, sa-
vétujera, da loga vrédnoga Slnjana potrazi; jer u mno¬
gom odnosenju covék kod njega naé! ce, sto nebí ni
slutío. Budué! pazar ranogo znatan nebiase, I buduéi
se nepogoda príblizavase, skoro se Iz BlIIbrIga kre-
nemo I na putu budemo prinudjen! hitrost dalmatín¬
skíh, Inace raalenlh, konjah upoznal!; jer nas je za
mala kisa stigla. Berzo prodjemo préko Cetinje i za
mala nadjemo se u Slnju. Drug! dan oprostira se od
Slnjánah ! podjem u KIIs, gdi se lepa vida na raore
i prodole sollnske — uzljem, i odkuda, ostavívsí Mo-
sor za ledjí, préko Solína — s tuzním sércein —
oddélim se put Spiéta. Da sara tamo palace Dioklecía¬
nove razvalinu i u njoj hram .lova íl! bolje Diane í
drugi Eskulapa pregledó, ni netréba da kazem, ali
mislim, da bi odvisno hilo, da lo sve opeta opisu¬
jem; jer I onako se je u nasoj Danici jur vise putah
o svemu tom govorilo. Sutra dan podjera u Poljud
'u  tamosnjl   monastír postovane   bratje  Franceskánah,

U