Broj 49.
 

IJ .Subotu 9. Prosinea 1S39.
 

Tecaj V.
 

Radosti béguce, zeljenja smelena,
O dobro minuce, ufanja himbena!

Primovic.
 

CvétabL priateljstva.
 

Po cvatuéoj bastí raladjanog zivola
S ufajuéora dusora bih vesela sarao;
Spela me je onde ohola lépota —
Njezna tíhost cvétja vukla rae je tamo.

Blljege ljubavi, vérností, ufanja
Splela sara u vénac s príaleljstvora tada,
I nad sve vrédností najveéeg íraanja
Mío ovaj vénac Ijubila sara ralada.

Na raog sárca ollar vénac taj pusteél
Zartvovala  sara  rau  vécnu véru svoju
«Nu spietene ovdí» — prldah govoreéi -
«Sve svetinje raoje u obrarabu tvoju!»

U ufanju tvárdnora, da venuti neée
Visoko sam vénac svedj dárzala ovi;
AII nije bilo kod njeg' moje sréée,
Jer nestade lépih uresah njegovi'.

U éutljlvom sárcu — glavom je klonula
Ljubav i — íz vénca raoga se odkínu,
A za njorae, vajme, vera 'e povenula
I raene ostaveé íz vénca ízginu.

Ufanje videéi ove nevérnosti
Slabo 'e dosla bllo. I, vaj, Izbéglo je!
Tako ostavijena bez svake railosti —
Zdvojenje nada ranom krilo razlre svoje.
 

Tuzno oko bacim, ah, k véncu nesrélnu,
I gle cvét jos jedan izgínuo nij',
Uzhitjena vérno na sárce ga metnu'
Vaplué: priateljslvo ostaní ral ti!
U Mletcih.

Dragoila I......éeva,

Il¡rk¡nja ¡z Horvatske.
 

Juraj Slienderbeg- i ^tmurat.
 

(Kona c.)

Medjutíra cinjase se ipak, kao da ée vellkl broj
nepriateljah i jednako ira dolazeéa naknada raaloj éeli
u gradu dobit Iz rukuh otet!. Veéje raalo vojnikah bllo
na bedenu od grada, veé je borba slabia bivala, tad
zatrubi u taboru Arauratovom trublja i znamenje dade
na uzraak. Zíovoljno cuse to zapovédnici, koj! su sa¬
da sloprara nadali se pobédi. Zalezall su se jedno
■vrérae, nu trublja zagermi opet I jos jace I jasnie
negó 1! perviput, i svi, sto berze raogose, pohitise na¬
trag u tabor.

Nije Skenderbeg pomanjko, bas kada je trébalo, na
tabor Arauratov sa svom silora svojora nasernutí, i
tako Izbavit! u skrajnjera éasu verlu posadu od Sve-
tigrada; vldilo se je, kao daje ne 10,000 negó 100,000
Arbanasah tu bllo, na toliko méstah clnjahu juris na
slabe cele lurske; tu su nemihce sékl!, ubijall i unlstl-
vall sve, slo Ira se opréti hollase, dok se najposle na¬
kon nékoliko satíh, kad se je veé raraclt! zapocelo,
junacka ova cela u gore opet nepovratí. Nadao se je

■49