^^íaasí^
 

Broj 5.
 

IJ Subotu 1. Veljace 1S40.
 

Tecaj \1,
 

Razborom me Bog nadari,
Dobro od zla da razdéllm;
Da ni¡ razlog, da one stvari,
Ké znam dobre, samo ielim,
Zlo i dobro ter é¡m v¡d¡m,
Od zla uteéem, dobro slidim.

Gundulic.
 

üko Bog da?
 

II je préko sinjeg mora,

II! préko kopna ravna,
Préko svojih Ilir góra'

U vréraena Isó davna,
Kad raisljase, kud I! karao 1' sade:
»Tarao« — rece — »ako Bog ra! dade.»

I kad nas! kog pltahu,

Karao poé! da Iraade,
Réccu railu prldavahu:

«Kuda? — ako Bog t! dade!»
Jer buduéa bl adet, da poloze
U desnicu onog, koi sve raoze.

Tako polla — rad kratkosli —

))Ako Bog da'« raésto i »Kuda«

Bi pitanje — lepo dostí! —

Sto 's naé kod nas skoro svuda,

Za da u lépu, brate, obicaju

Svedjer Bogu, sto je bozje, daju.

I dan dañas jos se sbori:

»Ako Bog dá seko il brate?»

Milo tada brat govori:

»U te i u te kraje znate.»

A reé nejma sad  vise  navade.

Samo misli: ako Bog mi dade!
 

U pítaiíju dakle ostá,

Sto se 'e svedjer prídavalo;

I pitanje to je dosta

Za ilirsko Znat nádalo,

Za znat, s kirae kod nas se pócima,

I kako se délo svarsit ima.

I sa sarcem uzhitjenim

»Ako Bog da sad Iliri?»'
Pitam dobre — i ja cénira

Junacka ira grud se sir!;
Jer su ¿isti — s tifanjem u Boga,
K boljoj posl! roda srééi svoga.

A kad cilj je pleraenit!,

Sta je shodnie raili brate,
Neg da k cilju tora dospit!

I Bog ée nara visnji dati!
Nek se i GoHat Davidu protiv! —
U kog ufara, onaj josle zivi!

Dalje dakle, dalje Iliri!

Nije oganj taj zaludu,
Koi junacke grudi sIrí!

LépSe debe doéi budu.
»Ako Bog dá?» vék srao se pítali:
Bog ce dali; u njeg smo ufali!

Ivan  Timski.