Broj lO.
 

IJ Subotu 7. Oiujka 1S40.
 

Tecaj VI.
 

Sve nas je vrérae k¡vno razdélilo,
On%> i tréba nas da opet spQJi.

M. P.
 

Ré¿ domoroduog" sina*).
 

Zbilja r je tako? — tek rae il' varljivo
Naveze Morfej na raore vostorga?
ir ra' jos nedavna bolética

Dérzi u okovih svoje vlade?

Ne: snazna s raene miseá je svalila
Ove Hirona, pobédonosno je
Onu zajedno s krunom vlade

Tártara cernog u jarau vérgla; —

Sládjene volne plitkoga potoka,
Prebélo inje goloj na raslin!
Neda Morfeju, obajat me

Prirodnira volsebstvora svog objalja.

Sta ra' dakle péva serdce voshitjeno?
Na Sto se céli loplra u pésmama?
ir sta me sad u tvoje dize

Gordí o! Parnasse svéze lési?

Sta? — O! jest tako; tako I ostal ée!
Olvazn! Horvat glasom uzvikuje:
«Koi mi Serba, il' kog bralca

Kolje, laj moju mi toéi kervcu**)."
 

') Pésmu ovu priobéujemo  posve  tako,   kao sto ju  dobismo,
u Slaveno-Sérbskom jez¡ku.                                                         Ucr.  .

") Vidi broj drug¡ ovogodisnje «Danice.»
 

Podobnim duhom dise 1' i Sérb k njemu?
Dalmatin, Bosnjak gotov je 1' dusmanu
Za njega svoja slavit persa? —

Sarao bezuraan se o tora suranja!-------

O ! skoro, skoro Muzo previsprena
Jos zadérz lahka m' krilca podkrépijati!
Neprestaj rai jos otvarati

Njeznira u grudima sladki izvor! —

Ilirskog na sréd polja razliva se
Pegazov potok, Nirafe gdi s' kupaju
Zabavu na volsebnu svoga

Bráta i seslrice, otea, raajke.

Da i Latona nas ée obasjati,
Nas Minerva ée kopljera oruzati:
Da uraa razpudirao vrage

Do sad na putu nam k cilju bivse.

Od svud obilno junost na bérsnatu
Ilirskog puka svét sjaje raudrostí:
Iz nevézestva tarane zibke

Svétie da dojde pod Feba zrake.

En' gustu raaglu zlatjena Dánica
Gordira korakora srétno rastéruje,
Rujñu svanutja Flore zcru

Grorano veé krelju na Slavskom nebu!-

10