Broj  14.
 

IJ Subotu 4. Travnja 1S40.
 

Tecaj VI.
 

Nu bez mé jed¡ne svétlosü é¡m stoju,
Nev¡dju neg tmine i véénu noc moju.
Gundulic.
 

Pravedna ljubav.
 

S one slrane zove od rleke
Miad  Ijubovnik   dragu  svoju;
Al! ona u pokoju
Kó   e zaspala, tako sp!.

Zvat ju slravljen neprestaje,
Glas rau odllega kara i gore,
Trud! sraárlnl njega raore;
Jer ga draga necuje.

Sara se sobom jadat stane
I nje lénos kori odveée,
Od svoje se  luz! sréée,
Mlsleé da za nj' nehaje.

U to ona speél snjase.
Da s njim vídí drugu vílu,
I Ijuveno u nje krlIu
Da zagárijen sladko spI.

Skoci speél sva slresena,
1  s  prozora  u  glas  vice:
Ah neralll neharniée,
Ter sí raogó ¡zdat me!

Bije pársI biele svoje,
Skube zule svoje vlasi.
Na daleko jad nje glasi,
A jednako svedjer spI.
 

Kako junak Ijubu svoju
Cuje jadat i plakatí,
Skoci hitro prepllvatl
Ték od réke, za k njoj poé.

U cas Isti na kraj réke
Ona presno dolé dodje,
AH san joj jos neprodje.
Negó speél zagaz!.

PHe ona s jedne strane,
S druge plovi nje ljuven!.
Da bi reko, plav dárveni
Po várh vode da vozi.

Cárni oblak sad zastup!
Od raéseca dobar dio,
Kak on nije ni vidio,
Prema njerau da pile.

Blízu pljeskat nésto cuje.
Da 'e prozdárla riba sudi;
On zavíée, nju probudi,
Zbudjena se utopi!

U zavársnji éas zivota,
Mésto vapit i zvat Boga,
Ona  sarao  dragog  svoga
Po imenu zazove.
 

li