Broj 93.
 

V .Subotu 6. Iiipnja 1$40.
 

Tecaj ^I.
 

Da su Sérbiji svagda samo polak onoliko mudrosti 1 nauka imali, koliko junackoga duha imadu, doista bi dañas onim, pod
kojih jarmom stenju , zakone davatl mogU.

Avram Brankovié, u karakterisúki narodah, u Bud¡mu 1827 str. 19—^20.
 

Milos  Obilic.
 

.Sréd Serbaljah hrabríh Lazo stoj!,
Sablju dárz! ponosllora péstl,
I junakah mnoztvo kada broj!
Ganjen klikne: «Nas ce Bog povésti!..

Od toHke krépke zdrave raoéi
Mora nasa Serbia procvastí;
Sarao slozno détco tréba poéi,
Vérujte ral, dusraanln ée pasti!...

Ti pak zete, nevérni Milose,

Izdaj rod svoj.... al se dobro pazi,

Tvá junactva vétrovim odose.

Ti kara bézis .. neizbégnes Lazi.»

Carstvo celo Sultán od Iztoci
Dovede, za karstjane razsul!.
Na svú silu oholo se kocl,
i na polje «KosovO" uputí.

Ko da bi se groraa dva susréla.
Te dvé vojske tako se popadnu;
Al nebesah tajna jakost vela
Várh Serbaljah poslje bédu jadnu:

Serbska zemlja biase zarobljena,
Savezana lurskimi okoví,
Dok se nékoc iz carníh zasjena'
Vecom slavom opeta ponovi....
 

U svom pako razkosnom saloru
Car Amurat utésen poéiva,
Kano u svom carigradskora dvoru
Sasraa rairan slastih se uziva....

Tad unidje vitez táréeé skokora
U satore sjajnog Araurata,
«AHah» kaze »sa svojim prorokom
Dao ti je slavu od tog sata:

Pred tobom se Lazo u prah hita,
Vuk Brankovié Sérbiu izdade!»
Tako Milos caru kad éeslita.
Car njegovim probít nozem pade...

Ljudevit Vukctinovié.

Pérva grodina sérbskog^a vojevanja

na
D A I J K.
 

(Konac.)
Beclr-pasa, dosavsi k Biogradu-, ustav! se kod Bé¬
lih vodah; no posto onde posédí nékoliko danah, i
vid!, da Sérb!, prem da su mu davali. sta mu je
godj trébalo, vec n! malo nelice na raju carevu; na¬
raísli, da Ide u Biograd, Iz koga su dalje veé blle iz¬
térane evo ovako: Znajuéí Sérbi, da Gusanac s kér-
dzalijaral svojiraí samo za novce sluzí ! bran! daije,
poceli su mu bih jos oddavno tajno obricat! novce !
biogradski  pasaluk,   da im izda   daije, i on je na to

23