x.
 

Broj 9V.
 

V Subotu 4. Serpnja 1S40.
 

Tecaj VI.
 

Domorodm jez¡k upeijajte,
Kralju, rodu,  domu vérnosl dajte.

Grof Janko Draskovié.
 

Sabor ¿itaonice ilirske za^rrebslie.
 

Dana 24. Lipnja t. g. obdérzavalo je druztvo ci¬
taonice Ilirske zagrebske svoj peti obéeniti naredni sa¬
bor, u kojera je predsédnik druztva, presvéllí g. grof
Janko Dralkcvié Trakoitjanski c. kr. komorník i vitez
reda sv. Stépana ild. krépak govor derzao, gdé iz¬
medju oslaloga i to naporaenu: Koliko nara nas narod
i jezik slavjanski na serdcu bit! raora i koliko se ima¬
mo brinuli i skerbiti, da ga izobrazirao, ako zelírao,
da nas drugi izobrazeni narodi europejski cene i u-
vazavaju. Slédovaleljno, da je ! sveta duznost nasa,
mladjaní institut novopodignutog tealra doraorodnoga
podpirati, s kojega bi se kao iz^ posude elektrícke
bolji I izobrazenü jezik i obiéají nasi doraorodni sve
vise I vise u publíku pretakali, gdé bi se u krasnora
nasem jeziku ne sarao mladez, negó i puk duznosti
dobroga domorodca ucili, — te da bacimo pogled
na Ine Izobrazene narode europejske i nasu derzavnu
bratju Magjare, koji se svim! sllami uplru, da svoj
materinski jezik kao inostrano bilje iz
azianskoga podnebja uñase europejsko pre¬
nesen, sacuvaju ! uzdérze; kolikom ga brlzljívostju
njeguju i kojim ga silnim znojem od truda svojega za-
lévaju i prigledaju, samo da Ira ono nepogine, sto je
njihovo od starine; a mi Europejci, mi Slavjani u na¬
sem od najdavniih ! neznanih vrémenah prírodjenom
nam podnebju europejskom nase bilje, cvét nas, je-
I zik nas slavjanski, railo nase narééje Ilirsko, koje se
veoma nialím triidoni  saéuval! i uzderzati  dade,   zar
 

da propastí pustirao? O zaisto, to neée junaék! narod
horvatski, to neéeju Slavoncí, Slave raajke sini, to
neéeju oslalí pud ílírskí pustit!. da nas jezik, da nas
junacki narod propane i utamani se.

Za ovira govorora, kojega je «da Bog poiivi" pre¬
svélloga g. grofa predsédnika slédio. pregledan! su
racira! i sv! slaresine poloze svoje casi!, raoleél, da
se drug! Izaberu; no budu jednoglasno u njih potver¬
djen! i umoljen!, da i nadaije narodni ovaj institut
citaonice svojom revnostju i mudrira svojim savélora
podupirali blagolzvole; jer u njih svu povérenost po¬
lazu.

Na to b! s dopustenjem presvélloga g. predsédni¬
ka i s prívoljenjera oslaloga slavnoga druztva slédeé!,
od g. Ivana Maiuraniéa na prosnju mnogih domoro¬
dacah slozen! saslavak od tajnika si. druztva, g. Véko¬
slava  Babukiéa, proéítan:

«Vrédni domorodcí, éeslita gospodo!
SI. ravniteijstvo citaonice Ilirske u Zagrebu, upu-
tjeno, od kolike je vazností, od kolike je koristí i
potrébe teatar za izobrazenje svakoga naroda i podig¬
nulje jezika narodnoga, pozvá podporora pleraenltih
doraorodacah podporaozeno , Iz Novog Sada ovamo
druztvo jedno, kojeno je, kako je svira u obée po¬
znato , u ovdasnjera varoskom teatru nékohko pred-
slavljenjah jurve proizvelo. Istína je, lo nebí ni za
sto drugo, negó da se vídí. kakav ée ovo odzív u
serdcu sugradjanah nasih naéi. Biase prokusanje, al
hvala Bogu ! doraorodnorau dubu doraovine nase, bia¬
se prokusanje takovo, da se bolje u sadasnjem slanju

2"