Broj 36.
 

IJ Subotu 5. Rujna 1S40.
 

Tecaj TO.
 

Ehret die Frauen, s¡e flechlen und vreben,
Himmlische Rosen in's ¡rd¡sche Leben!

ó'chiller.
 

O s V e t a*).

(Bailada.)
 

Gdé Koruska Ostrovica
Davno stoji opuslena,
Svaku noécu bléda Hca
Po bedemlh hoda sena —
Sena, ka tr! (kazu) iraa
Ljute rane na párslma.

Slusaj, duso golubice!
Sarao jedan pogled mil!,
Jedan célov od uslnice.
Za kim sárce vehne, cvili, —
Pa ees bit! sjajna zena
Mojora rukora uzvisena.

To néraaéki pleraié kaza
Trudnira récrai, da prídobi,—
Dévi lepa od obraza,
Mladu juée ku zarobi;
Al krépost se Slovenélna
Slavno brani od tudjina.

Pleraié prosí, al badava;
Obeéuje ralle, blago;
Cira krotl se zenska glava,
Liep ures, ruho drago —
Obeéuje, al zahraaní;
Jednako se déva brani.
 

') S muzikom od g. Ferd. Livadica Sam^^orskog.
 

Sunce je veé poéívalo
U posteljl od zapada.
Samo jedan jos se malo
Svét! prozor béla grada;
Tarao kleél sasma blida
Pred razpetjem lepa Vida.

Tim na bedera béla grada
Uzpese se tr! junaka,
(Jedan star! a dva ralada)
Kárv se céd! sa baléakah;
Oéira kresu plaho, véslo,
Ko da traze u ira! nésto.

«Polagano, raorací, sérao!
Tu se svétí; tu uzdise;
Tu lupeza susrést éerao;
A sad nití slova vise!»
Starac sbori rééi raudre.
Te na vrata s morad udre.

Tri slovenske zaséko.se
Sabije svétíe kano sviéa,
Iz trih ranah tri tekose
Réke   kárv! od plemiéa. —
Opet vis! glé o vratu
Vida oteu, Ijubu, bratu.

Svane danak ko iz zlata,
Budne straze — oj, gdé su ti?
Mártve leze pokraj vrata'.