Broj 40.
 

V Subotu 3. l,istopada 1S40.
 

Tecaj VI.
 

Protr¡ stazu, b¡t ée slédovnlkah.

Sava TSkoli.
 

Rodoljubi«'i pozdrav

od

SAVE    TOKOLIE

svih právah Doktora.  Nj. c. kr. vel   savétnika, zlatne ostruge riteza,  vise slav-
nill  varm. prist'dnika i druztva Matici'  Séibske u  Pe¿ti Pred-sednika itd.

1>'"   1. J IIDK VIT V   eAJU

God.   18 36*).
 

Ljubezni gospodine !'
Ti ziv mí bio! otac ti i raajka,
Koja tebe Ilira porod! prostrana
I 7U stísla u Horvaiske granice.
Ako 1! ih je zemlja pokioplla,
Sérae bise, íz kog se ilirska uzvisuje jela.
I ja sara pre 30 godinah Ime ñirie
Iz groba podigao, pitas II kako?
 

*) U odbitju narednoga uérednika ovoga hsla, g. Dra. Ljude^
vita "Gaja, (ko¡ ée se, kako nam od 23. Rujna (Sepl.) t. g, ¡z Pra¬
ga p¡sa, sa svojega dugoga llterarnoga puta sto skorie povrat¡l¡,)
najde n¡zepodp¡san¡ u shran¡ uéredmélva ¡hrskoga ovaj rodoljub¡v¡
pozdrav od vélemoznoga gospodina c. kr. savélnika i predsédnika
druztva Matice Serbske u Pestí na gor¡spomcnutoga sve pohvale i
Ijubavi svlhkohklh pravüi i ¡skren¡h domorodacah vrédnoga gospo¬
dina uérednika josle pocetkom godista 1836., k.ako podpis svédoéi,
pisan. U ovo doba je naime g. uérednik, — na premnoga dragocéna
pLsma od slavnih muzevah domovine naáe , zahlévajuéih : da bi se
nase novine , buduci je jedan jezik , méslo samo horvatskili, obée¬
nitim, starim i kla.siékim ¡menom «Ilirske Novine» nazvale, — proglas
za god. 1836. ¡zdao, u kojem ¡ zbüjam po savélu mnogüí domoro¬
dacah navéstl,  da éeju se nov¡iie nase obcen¡t¡m ¡menom  «ilirske»
 

Kad uinrem, tí uznatl raozes.
Cítara tvoj proglas za novu godinu,
U kora sve Ilire zoves k sebi.
Hej! da b' sva ilirska koléna
Za teb' isla u raajklno krlIo,
Kako bí se raajka sinml ponosila,
Kako bi se bralja u kríIu gérllla.
INe b' gledah, kako s" koi  kérstí,
S leva desno, il s desna na levo,
INIl koi se Muharaedu klanja:
Veé gledah b' kervcu ilirisku,
Koja njiraa u züaraa teée**).
Al idi pobro! kako sí raí posao,
Negled' ternje, ni ostro kamenje,
Froiri slazu, bit ée slédovnikah.

U Aradu 23. Séénja (Jan.)  1836.

Tvoj poéllatelj

.Sava  Te kolí, v. r.
 

zvati, kakono slo se i dañas s prcm¡losl¡v¡m c. kr. pr¡voljenjem
(zestlU se na5¡ neprijatelj!, kako 1 koliko ¡m drago) vec u petu go¬
dinu zo^'u i nadaije se s pomoéju bozjom I podujtíraujem vréilníh
domorodacah zvat¡ budu. Ovaj, rekoh, velecénjen! pozdrav uajde
nuepodpísaní u shrani ucredniétva ilirskoga, i znajuéí, da ga g. u-
éredmk ¡z prevelike svoje cednosti u Danicu staviti nije hlio, a pri
tom promi-sljavajucl, od kohke je vaznosti za bolje utverdjenje obcemle
naso sloge ilirske, odluci se u ujegovu oilbllju u Damcu ga staviti. Pin
buduci da je taj dragocéni pozdraA' jiu've ostario, i neznajucí, bí 11 to
velenioznomu, na.seg osobitog ¡ dubokog stovanja vrédnomu gospo-
d¡uu e. kr. sa\élniku po volji bilo: zato ga pismeno, priobc¡vsi mu
u prepisu reéeni pozdrav, ponizno zamolí; i on , gledaj serbske,
Ilirske i .slavjanske stalnosli ujedno, odgovori ovako: «Blagorodni
gospodine! —  Pi.smo vase pod 24. br. méseca Lipnja (Jun.) o. g.

40