Broj 14.
 

IJ .Subotu 3. Travnja 1S41.
 

Tecaj VII.
 

Cvét oslabijen gine i pada,
Kad ga klela susa obori.
 

Poslanica.
 

Sto je rosa tihom cvétu,
Kada susne vene od brige :
To je, duso, meni u svélu
Tudjem manna tvoje knjige.

.lerbo kako tibe od rose
Zedan cvétau  glavu dize:
Tako mene blaga nose
.Slova tvoja k nebu blize!

Cvét oslabljen gine i pada,
Kad ga kleta susa obori:
A paklene muke slrada.
Drago  s dragora kad nesbori.

Podaj dakle nebo blago
Cvétu rosu pria zore:
A ti, duso, baci drago
Pisrao u suzah raujich raóre!
 

-------i.
 

Dopis iz Rlilana.
 

Dugo veée naraéravara, odkad se u Ijubljenoj Ita-
lü bav¡ra, Vama, kojega sam u domov¡n¡ toh obijubio,
pisali ; nu vrérae leljase svedj preda ranom, i nemo¬
goh ga dostígnutí, tek slo sara ga dañas raalo za nje¬
 

gova hltra krila ulovio, upotrébih ga odmah, da s nji¬
me i u njemu Vama pisem. — Vi znate, kako sve su¬
sédne derzave, koje veliku staru lliriu okruzíiju, lako
je i llalla slavnom nasom dogodovsllnom mnogo sve¬
zana I splelena, lim pocimijera i ja s dogodovstínom
nasom. — Pérv¡ grad od Itahe, u ko¡ ja stupih, bia¬
hu Mletke, laj dlvno-krasni, slavni, u cltavoin svélu
jed¡nstven¡ ¡ od sv¡h narodah obozavan¡ grad. —
Méslo ovo u starudavno doba pérv¡pul naseljeno od
Henelah oh Venetah, praotacah nas¡li, koji rau dadose
ime (Venecia), a od talianskih bégunacah bolje sagra¬
djeno 1 ureseno, bl od svojega pocetka, tja do pad¬
nulja , postojano kazaliste od na.se dogodovstine. —
Do sraártl Zvonlmira biase laj grad, s kojim horvat¬
ski I dalmatlnsk¡ kraljev¡, cas u bojnora , cas u ra¡r-
noin i pr¡aleljskora razraérju slojahu. — A od dobe
duzda Urseola II. sve do nasih vrémenah bl laj ¡sti
grad, kojega ¡hrsko-¡slr¡anska ¡ dalmalinska ruka u
vis¡nu pod¡gníi ¡ uzdérzava.se. U sv¡h ratovíh mletac-
k¡h, u svüi znaraenitíh dogodjajih toga grada, igrahu
nas¡ ljudi svagda pérvu ulogu, ¡ lo je b¡o onaj njihov
krilali lav, komu se viadaoci, derzave i narodi kla¬
njahu.

Drugi grad, u koi dodjoh, biase Padova; slavno
lo raésto, kako stara bajka glasi, od dardansklh Ve¬
netah pod Antenorom sagradjeno, ¡ma sasv¡me slav¬
jansko ¡me ; nu sto nas ovdé veoma zauz¡raal¡ raora,
jest Padovansko sveuc¡liste, jedno ¡zraedju najstariih
od citave Italie. Ovo biase mésto, karao su nasi stari
Dalmatin!, osobito   Dubrovcani,  opojen! duhom i po-