Broj 23.
 

V .Subotu 5. L.ipnja 1S41.
 

Teéaj VII.
 

Uslanimo bratjo, sad je vréme!
]Va.se polje josle jíuslo stoji,
Nek se   dusui.m  dize,  cárno bréme, —
I nas Bog med svoju délcu brojü!..,
Nase prazno méslo na nas  ceka^
Jer je doslo doba slavskog vék;i!

ljudevit  Vukotinovic.
 

molba na prijatelje narodnosti.
 

Prijalelji nase narodnosti,
.la vas molim lepo i iskreno:
Nase pésme cital nije dosti.
Time nista nije ué¡njeno ;
Gdé se kakva prilika ujavi.
Tamo valja da se muz postavi!

Uzimajte to u vase grud¡:
Slo ra¡ za dora mül ué¡n¡rao;
Prazna sena sv¡ su nasi trudi,
Ako sviskup slozno   nesluplmo;
Gospoda srao sami nase volje,
Od nas visi: past il pejt na bclje!

Koi hoée, moze razuméti,
Slo je nasa zelja, kam lezimo;
Uvék sarao raisht i hotéli,
Sad se klanjat tamo, sada simo,
To je bolest nasa od starine,
Ukój narod nas od  davna gine.

Nasi starci maée odluzise,

Kíini slavnu négda vojevahu;

Mir je sada, rata nema vise,

Sad je konac jurve turskom slrahu.

Sada tréba trazit novu diku.

Na narodah drugieh prihku!..
 

Mi uraétnosl inostranih púka'
Slovat znarao, éudit se nad njima.
Nij r to kadra stvoril na.sa ruka?
Nij  11 ista raoé nam u párslma?
Sla, da okov nosi u slabosti
On, koj sin je slave i slobodností?

Uslanimo bratjo, sad je vréme!
Nase polje joste puslo stoji,
Nek se dusraan dize, cárno bréme, —
I nas Bog raedj svoju détcu broji!
Nase prazno méslo na nas éeka;
Jer je doslo doba slavskog véka!

Prijaleijí nase narodností,
Opel mohra lepo i iskreno:
Nase   pésme éilat nije dosli.
Time numa nije pomozeno,
Kusat valja, radil i lárpétí:
Samo gdé se seje, meé je ieli!...

Ljudcvil Vukolincvié.

Poslédnfl dan u Lavovu'*^>

o   d

Dragutina   VlaeliAlava   Zapa.

(Iz éeskoga «JVlastimila.»)

Razgcvcr o slavjanskoj giidbi. —   Lavovsko kazaliSte. —
Razstanak.

Biase krasno vréme poslé pódne méseca Studenoga ;
— zima osusí malo namokle ulice lavovske, sunce se Ijub-

23