Broj 9V.
 

V Slubotu 3. Serpnja I §41.
 

Teéaj VII.
 

Pévó  'e lUr ¡  pévat ce dovék
Od juniíkah, od  Ijube I doma,
Od  sveg onog — slo  obijubi  éovék,
Sto mu milo ostal ce vékoma.

Ivan   Térnsk i.
 

HL novomu sastanku.
 

Gle, elo nas 1 pul  ovi
I] veselom kolu i milom,
Od pésamah da se novi
Vénéac spiete s novom  silom
.Schiller.

S vedrílm se evo vila éelom,
S bistriim okom na put spravija sméli,
Nadom divna nadahnuta  'e velom,
Sastanju se novomu veseli.

Njeznlm stidom — nu bez plasijivosli
Pred kolo se doraorodno stavlja
(ilasoin krépkim — u cednoj smélosti —
Bralju u slozi silenu pozdravlja.

.Sve sto 'e bolje, hoée da nastoji —
Znade, na nju svét da pazi céll;
Nu pravednog sud!e se neboji —
Iliri su, koim se dopast zeli!

Praolci nasi radi su pévali,
Svagdé dora su i pésme Ijubil!;
U zbiljnosti i u sladkoj .salí,
1 u boju i kod svoj¡h mili' —

Pévó 'e Ihr ¡ pévat ée dovék
Od  junakah,   od   Ijube ¡ doraa,
Od sveg onog — sto obijubi covék,
Sto mu milo oslat ce vékoma.
 

Slédom slédi hiljadu hiljada' —
Neprestano pésni  ée izvirat;
Sad se jedna sad druga dopada.
Ova ée onu u zahlt protírat — —

Ne za dugo; jer, sto 'e lepo ¡zbilja,
I u kasno Ijubit ée se doba,
A neumárla kita ée od smüja
Cvasli slavnom pésniku várh groba.

Pév za dobu 'e srétnu i nesrélnu.
Dan bez pésme — kó majka bez sinka;
Meni svakdan, — dok me u grob nemelnu ■
Mila ostal ée pesan . . dom i. . Minka.

Ivan Ternski.

ilirsko kazaliSte n ITaraSdinn.
 

II je moino, il nemozno,
Samo napred, samo slozno.
A. Néméic.

Pérvi dopis. — Kad se je jos prie kratkog vréme¬
na u nasem gradu o narodnom teatru, tako rekué sa¬
mo snili poéelo, ranogim se je nemozno vidélo, u
tora obziru nésto poduzeli, i s uspéhom proizvesti;
nu revnost i neulrudlvo poslojanje ovdasnjih rodo¬
ljubah uéin¡ n¡staneraanje sraélo 1 prezirué svekoli¬
ke tegobe i zaplete veé 1. Svibnja t. g. pérvo poku¬
senje u toj vérstl narodnog izobrazivanja (V. Dan. ¡lir¬
sku, broj 19.). Od ovog vrémena pojavi se u ovdasnjera

27