BroJ 36.
 

IJ Subotu 4. Rujna 1941.
 

Teéaj VII.
 

Véruj, kusaj, znaj! nedile

Bozi zalog j¡jedn¡;
V¡snje samo vodit slle

Mogu u kraj ¿udjeni.

Ivan Kukuljevié.
 

C ez nut j e.
 

(Polag Scliülera.)

Ah! s dubijinah ove doli,

Gdé je tarane magle hlad.
Da me put koj vest izvoli,

Ah! srétan bi b¡o lad!
Onde v¡d¡m barda raüa,

Vék u cvétu raladosti!
O da su m¡ lahka krila,

Elo zeljne radosti.

Skladno pénje éujera zvonlt,

Sladkog rajskog mira glas,
A od hladnlh vélrah gomt

Cutím dubah dragomas.
Zlatno voée tarao gor¡,

Zlatno lislje, zlatni klas,
A nad cvétjem tara sto zorí,

Gubi zima svoju vías.

Ah, kú rados, blagos kriva

Oni vécno jasni stan,
A I zraéak tam koj pliva.

Mora vék bit razkosan.
Ah bésna, jaoh! réka

Préé¡ men¡ hod¡t tam;
Nje talasah buna préka

U dusu in¡ lije éam.
 

Brodlé jedan v¡d¡m priti,

Ah joj! korraara ni.
Hárlo tarao, nemoj cknit¡;

Jer u jédru dusa bdi.
Véruj, kusaj, znaj! nedile

Bozi zalog n¡jedn¡;
V¡snje samo vod¡t süe

Mogu u kraj zudjeni.

Ivan Kukuljevié.
 

Golubica.

Dogadjaj starcgércki, izvorno pripovédan

od JfM. J'.
 

(Konac. )

Sédeéi pako néko! dan kod romonecega polocca
u turobnih m¡sljenjlh zaduben ¡ ¡raajuc¡ skérleln! po¬
jas u ruc!, koi mu Sofroniska laki po pervom spozna¬
nju biase darovala, zaéuje na jednoc vérh sebe guca-
nje golubje, i ogledavs¡ se spazi golubicu sa zeleno
sarenlm ovratmkom sédeéu na stablu I spozna, da je
to ona ¡sta golubica, koja je u vréme pribhzajuce se
bure ¡z krüa njegove Ijubovce büa odíetela. Krilon
spusti pás ¡z rukuh, a krotka golubica pérnuvs¡ doli
i uhval¡vs¡ poznatí pás u svoj njezn! kljunic te odleti
od mladenca.

«Dakle mi i poslédnju uspomenu, koja poslé vére-
n¡ce ostade, ol¡mas, nemüostív! udesu?!" uzdahne Kri¬
lon 1 u pérvanju pane lurobnost.

36