Broj 40.
 

IJ .^nbotu 9. liistopada 1841.
 

Teéaj TVL,
 

Dok su .slozni tvoji sin¡,
Vérm svojoj domov¡ni;

Oj Ilirlo oj , nista se neboj.

j-
 

Ttfa-
 

P R O Ii O «

govoren

5:22: i:^ ^:í. SS» Si s:^'5:a

prigodom

pervoga narodnoga kazalisnoga predslavljenja

daña 29. Kolovoza t, g.
 

Pod vedriira nebora Ilirskih zeraáljah,
Sréd okolicah punih draga uresa,
Kud oko bludi od planinskih várhah,
Od tanke jele i zelenog bora
Niz tibe brézke do pltoniog' cvétja,
Koje se u ralrnoj dolinici goji;
Kuda se éuje romon vode i kuda
Po rairnih Lazlh stado rauée, i pastér
Razblazen tlh¡ra velr¡cera seosku
Preblra svirku i élstu ljubav péva;
Kuda se u rauklo doba od noéi, kobne
.Saslaju vile sréd Slrahinja, ! staro
Zameiju kolo, a Cehov hríb ♦) oholu
U noéne mrake glavu ovija, a mésec
Kao drag rau karaen várhu cela sjaje;
Sréd okolicah ovih gnjezdo stoji
Preslaro gnjezdo starog Ceba i Leha
I Meha Ireljeg, koji su svete svoje
U ledeni séver razastárli orle
I bolju taino doraovinu nasli.

A sto bi uzrok, sto su négda njima
 

*) Drugaéie i Tusta pecina várhu Lazah.
 

U mésto cvélja i zelenih poijah,
U  méslo vedra sunca í zarka
Snégoví vééni omilél!, ! vééna
Sévernog neba magia i led ! sena? —
Uzrok bí okrutni jaram Rima oholog,
Uzrok zelezna tudja ruka i kleti
Inostran karvník, kom je radost bio
Bezufan jauk zene ilírske, i déce
Pod njegovom sékirom ginuée. —

O koliko sí domovino moja,
Od hude sréée prelárpüa ranah!

0  koliko sí vec prolíla kárvce

Za rodno ognjiste i rodne njive ! polja!
Nije éudo u teb! slo se sve zeleni
Lépotí u rajskoj, jer je u teb! svaki
Dédovah íz kárví proníkao struéak,

1  jako íz kostih jakih praotacah
ízislo hraslje; — ti si has ilirska !

U nédru tvomu ilirske kosti ! karvca,
Pod nebom vedrira nad tobom ilirska
Déca, — o kaz!, nijesi I' uprav moja? —

Najprie te krutí Riraljanin pohará,
A tí se izbavi; dodjé Franak, ti ga
Junacki progná, a raarvu od Hunah srétno
Razpársá, i slavno na Grobníku razbi
Talare divje, i Turke okrutne slorai.   —

A sto da radis, kad ti tudja sila
Kao mora od sárca najéistiu pije
Karvcu, te josle kad se tebi otíraa
Slo je svakom sveto, ime drago i sveta

40