Broj 6.
 

V Subotu 5. Veijaée 1S43.
 

Tecaj TIII.
 

Dra'/ji mi je grob,  Lainiiica
Svptla imenom  dom;)éinn;

]Ncj»  plén,  pod kim kionn lica
Slobotíi á  znanju bisírina.

A. grof N.
 

Ha kosovo poIJe.

(1.5. L¡pnja god.  I3í<9,j
 

Kazi polje , gdé su pali

Vérni, hrabri vitezovi,
Ké su  gorko oplakalí

.ladni sinci u okovi'!

.Sraartí! daj nam sárdra ona

Ká hrabrosti pul umíse,
Za stvar bozju vék smiona —

Za slobodu bojak  bise!

Tezki jarrai razpukli se! —

Ké nam  kárvnik  négda sková:

Nikom moéju da nebi se
V'ratit mogll opel s nova ¡

.Sve propade! —   Jur sllnika
.Svem se svélu slava znaél!

Ah! da j' kleta süa ¡ d¡ka,
Ká slobodna pársa llaél! —

Drazji mi je grob, tamnica

Svétia ¡menom domaéina ;
Neg plén, pod kim klonu lica

Slobodi a znanju bistrina.

A. grcj N.
 

Ocigrovor Dra. Demetra

na  saslavak:

«Nésto o dogodov.stini  Velike Ilirie*

o 4

Ivana Kukuljeviéa .Sakcinskoga.
 

Na koliko je svaki doraorodac dubopunora g. saéi-
nilelju gore naznaéenoga clanka derzan, sto je toli-
kiin trudom i prekrasn¡ra ukusora ¡z najboljih dogo-
dopisacah Ízvukao redosléd carevah rirasküi ¡z na¬
se kérv¡; na loliko je raorao uvod ¡ konac toga sa¬
stavka u ranogo sérce neugodno d¡rnut¡.

M¡ vatreno rodoijubje g. saé¡n¡lelja poznamo, i
osvedoéeni smo, da je on ¡z najé¡sl¡ega nagona k
on¡m strog¡m ¡zrazom probudjen, sarao naraéravao s
nj¡m¡ bezéutne spavalíce iz sna uzdérraatl polag onoga
Hippokraloya savéla, ko¡ vell: Quae medicamenla ncn
sanan!, ferrum sanat, quae ferrum non sanat, ignis sa-
nat '); nu ralsllrao, da ga je revnost za podbost svoje
zemijake k veéjoj z¡vahnost¡, koja im ialiboie danalnji
dan u islinu manjka, predaleko povukia, kad veh: da
se m¡ samo pojcd¡n¡m¡ rauzev¡ a podn¡posto céhm na¬
rodom, koi nikada slave zasliiiio nije, ponositi smémo.
To se iz dogodovstine dokazali neraoze. Zalo neka
nam dozvoljeno bude nékoliko rééih o tom probe¬
sédití.

Premda nase namérenje nije upustit! se u razmo¬
trenje dogodovstine posebnih granah  ¡hrskoga  stabla,

') ato vraétva nemogu iziéélti, to gvoidje moie, a sto gvoidje
nemoze. to vatra moze.

6