¡troi 23.
 

V .Subotu 4. liipnja 1114%.
 

Teéaj \'1II.
 

I.jubczno .  . k délu i slozno,
Kazimo svélu, da ime mozno
Ilir uzdárzat trazi  do  véka.

Tomo Blaiek.
 

Pobratimom u Illrstvu.
 

Lléanl u Zadru g-odlsta 1S13.
 

Rujnog vinca dosla smo jur pili
I bárvatskim nudjaiii ugodili,
Dosl pésamah  braljo jur smo péli,
Mnogi Célov dévojkara oteli.

Tastih ovih, da ral Bog oprosti,
Lakárdiah bílo bí  vec dosti;
Sve na svétu ima svoje vréme.
Razkos staro propasli je séme.

Opojeno u razbludah oko
Raci brate na polje .siroko
Dicne nékad tvoje domovine,
31otri slave tuzne razvaline.

Misil, slo si, i sto bit bi mogo.
Da si tvoje znao éuvat slrogo;
Misli, da jos nije sasvira kasno,
Ako bas i nije sasvira lasno.

Pa ees ustal, ako grud  ti dira
Kárv junaéka grobniékih  Ilira',
Ti ees uslat bt;deine razlupal,
Ki ti  prele pram svétiosti slupat.

Ti ees opet, tako mi mog Boga
I nemüe .sreée roda moga.
Na domaéem pozgal zárlveniku
Oholog ludjinca lovoriku!

Nada rae je prevarila mnoga,
Al' neshara zato duha raoga ;
Nu ak ova kukovnog me rani,
Nek rae zemlja odmah tad sahrani.

Al' nek  ladar i teb' nasladniée,
Ki neslusa kó osvela viée,
Raznjezeno sréd nesramnih sala'
Shara sárce plam Sardanapala!

Ant. Ncméic Goslcvinski.
 

Nije samo s presloljein 111 s porodom vísokog
plerastva éul za krépost ¡ junaétvo skopéana, negó s
é¡stíra éutjenjem, bistrom svésti i slobodnim élnjenjem
za obéen¡to dobro. Ove krépostí mogu se takodjer
u sáreih onih nastaniti, koji su u potlstenlh kolibah
rodjeni.

Kada dogodovslina o Kuríacüfa, Horaciih i Leo¬
nidah slavno sbori; kad u slarih povéstih Termoplle,
u noviih Malborglieto i Predi! svoje junake pokazuju,
kada Perseo i Aliil kao zvézde na nebu sjaju: bud¡
¡ raeni dakle dopusteno, ove redke tuznoj usporaeni
jednoga slavnog Ilira nase dobe posvelití; ¡ zato te¬
be, sladki slioce, udvorno raolira, da ga bez udio-
nictva neprezres, negó da mu jedan casak uznesenja
¡ plemenilog éutjenja darujes, kako se samo vehkomu
junaku pr¡sloj¡. Obazri se i ti sa zvézdosjajnog do¬
raa, ko¡ s¡ se za doraov¡nu ¡ svoga vladaoca diéno
od ovud odého, ¡ uprav¡ pero raoje, da slavu tvoju
dostojno op¡sat¡ ¡ od uslah do ustah potomstvu za
ugled ¡ naslédovanje plemen¡l¡h é¡nah predatí niogu.

¡Nakon beékog ra¡ra od 14. L¡slopada 1809 dopa¬
de ugarsko pr¡raorje ¡ uz Savu lezeéi dio Hárvatske
pod zezlo francezko, pod koira stanovnici ovih po¬
krajinah u velikoj blepnji za povratkora svoga prias¬
njega vladanja uzdlsahu, dok im godista 1813. zudjeno
vréme dojde. Od svih stranah iz Rusie prognan!,
moradose Francezi nazad se povué¡, dok napokon
bitva kod Lipske  udes od cele Europe odluél.    Istria

biase kroz   srécno  napredovanje nj.  ekscellencie  Nu-

23