Broj 36.
 

IJ Subotu 3. Rujna 1S4!».
 

Tecaj ^11.
 

Grane svoje ime medjusobno slujrao.

Tcirnski.
 

Samo za sada.
 

Ove godine od 20. Sv¡bnja,   ¡zajde jedan   sasla¬
vak u ¡zvanrednom dodaiku k  Sárbsk¡ra B¡ogradsk¡m
nov¡nam  «Pismo Nadeidinovo s  malim   komeninrcm."   U
ovora  koraentaru  g. Dimitria P.  Tirol pravda   ¡ bran¡
svoj saslavak  «Néskoljko slóv o tom : pílut li Serbji buk-
vami svoego   izobrélenija ?"   ¡z¡savs¡   lani   u   Odeskom
Véstn¡ku, a ove god¡ne u S¡nu Oieéestva, i Sárbskom
Létopisu Casi. L, protíva g. Nik. Iv. Nadeidinii, koi u
Severnoj Péeh od ove god¡ne Nro. 77—78. ¡menova-
ni   Hrolov saslavak, stranora oprovárgava, stranom pak
izsméjava. Al sla je raeni do loga ? p¡tat ée me rano¬
gi!   Istínu   ¡zlozenlh  réé¡h   od T. u   svom malora ko-
mentaru potrazit éemo u kratko s molbom na gg. éi¬
tateije,   da   ov¡   moj   saslavak   pr¡me samo za sad —
P>o ¡nterira — obs¡rnie  izjasnjenje   ovih   stvar¡h   slé-
tl't ce u napredak.    Pod br. 7. primétjava  Jirel: «da
prozvane bosanske bukve moraju se pravilnie zvali: Srb-
sktm  kirilovskima; jer  Bolnjaci su Srbi,   í nazivaju se
geograféeskim   imenom,  tek  u tom  sluéaju, kad su rad
naznaéiti méslo  pribivanija   svog, prídavajuéi svagda i
^voje geneliéesko ime.    Kromé toga i sám Divkovié,   koi
7«  SVOJU knjigu  pod zaglavijem :   «Beséde svarhu Euan-
gjcliah   Nedijelnieh"   napecatanu,  dakle   ovima   srbsko-ki-
nllovskím bukvama, naziva : jezikom slovinskim, slovi srb-
skimi" — ondi (u D¡vkov¡éu)   sloj¡   sárpskimi. —    .la
neznam, tko je kazó g. Tirela, da su Bosnjac¡ SárbÜ?
 

¡ da se  samo   ondak Bosnjac¡raa  naz¡vlju,   kad  hoée
pokazatí, da su ¡z Bosne ? ! prídodavajuéí svagda svo¬
je narodno-sárbsko ¡rae?!   Kad je to éuo ol v¡d¡o g.
Tirol:   «Srb iz Bosne?"  — G. T. n¡je po voIjl, sto
ga gosp. Nadcidin, vengersk¡ra valahoin nazivlje, pak
se n¡   opet nesétja one zapovéd¡:  «lio   tebi  nije  drago
¡td.«    Al ja znara, sta ée  Tirol reéi:   «lo nista novog
ja nekazujem, lo je párvi historik,  koi je o Sárbiina
poéeo pisati, kazo — Porfirogenita, koi medju kralje¬
vine sárbske   mece Agrum Bossonae."    Al tomu  se je
lasno dosél¡t¡,   ko¡ zna, odakle Porfirogenita proizvo¬
di irae Sárb, i kad poraíslimo, da su i Bessi — Boss¡
— Bos¡n¡ — büi  podlozni Rimijanom,   ondak slobo¬
dno mozerao reéi s Porfírogenitcm :   da su  i Bosnjac¡
Serv¡  Romanorum — bul!   Bosnjac¡ su dosad büi ne
samo u zemijopisnora smislu, veé i u rodoslovnom : pra¬
vi Bosnjaci ! slavni narcd ilirski/ .la znam, da ée   Tirol
i ostah njegov¡ pr¡várzen¡c¡ reé¡:   «lo su prazne réc¡,
da su Bosnjac¡ pravi Iliri, a ne Sárbi;" al jesara h ja
tomu kr¡v?—   Kad ov¡ pokazu pun¡m¡ réém¡, da su
Bosnjac¡ Sárb¡,   ondak   sloprara   ¡raat éu   pravo,   ¡ ja
punüm zajmom duzan neoslal¡. . .    A ¡   sám   pr¡espo-
raenut¡ Divkovié,   raogo b¡ pokazatí, da Bosnjaci n¡su
Sárb¡;  za sto ne veh Divkovié, jez¡kom sárpskim, kad
kaze slovi sárpskimi? Ist¡ Divkovié,   u kasniem  svorae
délu  «Nauk kárstjanski ¡td.«  vell:  «jezikom bosansk¡m
a slovi sárpskimi.«   Cudo sto Divkovié nije znao, da je
on Sárb, ¡ da nesarao sárpsk¡ p¡se, veé da ¡ govori I

36