^^^^¡Uí¿iféit Mm *=a£^
 

Broj 4 O.
 

IJ .Subotu 1. liistopada 1S43.
 

Tecaj ^11.
 

Vrieme je sve nas raztárgalo,
Ono  ce nas opel i spoiti.

Sim. Milutinovic.
 

Riec carska granicaru.*)

(Za pievanje polag jednog poljaékog napieva.)
 

Kuda Una veé od  davna
Uz Josipov teée Dvor,')

Graniéara tamo slavna
Motrio je .losip sgor ;

Na licu mu plañe zar

Tad junaku vell car :
 

*) Prílikom priobcenja ove izvárstne pésme nemozemo se uzdár-
zali, da nasih vrédnih éilaleljah pozornost iz nova ncpovuécmo
na onomadne izisavse iz típografie g. dra. Gaja pésme isloga na¬
de punoga mladoga nasega písaoca. Jezik, u kojem su one pisa¬
ne, sá.svim je narodan, krépak, blagozvuéan, naravan i obilan. Sto
se véstine u jeziku tice, malo ima noviih ilirskih pisaocah, koji se
s gospodinom Tiiinskim sravniti mogu, a jedva ga ikoj nadilazi.
On bi narodu veliku uslugu uéiniti mogao , ako bi si htéo trud
podatí, da kakvo vece i to klasíéko délo iz némaékoga jezika pre¬
vede. Oa bi to bez sumnje najboijím uspéhom uéiniti kadar bio.
lo je nam on svojimi prekrasnimi mclriékími prevodi, kojí se u
reéenoj knjizi nalaze, vec podpuno dokazao. J\u i njegove izvorne
pesme zasluzuju, da budu pohvaljene. Mnoga krépka, ushiéiijuca,
domorodna, nu i mnoga njezna misao u njih poéiva. Skoro nas
obradovao opet tomu sliénim délcem a nezaboravio ni na nasu
Damcu, kojoj je éelo vec loliko putah prekrasnim cvétjem iz svo¬
jega pésníckoga varia okilio!

Uérednictvo.

) Dvor, mieslo kumpaninsko u 2. banovackoj reg., u kojem
se je blage uspoméne Josip II. car prcliepa izgleda uzivao. O na-
pisu, koj  visoki íaj posiel napomínje, drugi pul.

/. T.
 

»Sto ral tuznim gledas okora
Prieko Une onaj  kr.ij ?

U uzdahu tvora dubokom
Kakov skrivas, brate, vaj ?

Nemoj  tuzít, neraoj ne !

Bit ée bolje, bilí  ce !

Da je liepa rodna Bosna
Tvorae bratu tuzan dora.

Da je Bosna ta ponosna
Pod sibikom kárvavora,

I lo neée dugo bíl;

Sve ée vrierae proralenit.

Bog je vehk, pun milosti,
Prestati ée sudbe gnjev.

Viek nam viée :  »sad je dost¡«
Svud slobode ori p¡ev :

Prosv¡eta ée sdruz¡l sve

I nara¡ere skárs¡t zle!

Sablju, handzar, pusku bojnu
U rairni ees metnul slan,

I zivlenju u pokojnu
Prolazit ée srielan dan.

A mih ée graniéar

Od prosvíele slavit dari

40