HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALMATINSKA.
 

Broj 44.
 

IJ .flabotu 4. Studena 1S43.
 

TecaJ MX.
 

Dokle ces jos, slavno ime,
Slavonio, spavati? —
 

Zar se délah, starih slavah,
Vitezovah strunjenih,
I nebrojnih tvojih glavah
Kespomiojas krunjenih ? —
 

S. Marjanovic.
 

JAH.OB plem. SYETIC.

Od Luke Ilica, Oriovèanina.
 

»Da je druga rodila Te majka,
Da si Hiemac, moj (Svetic>i), bio.
Il francezkog da imaS babajka.
Ili Englez da si se rodio;
Ej, Boga mi, iz sviuh bi sila'
Slava Ti se po svieta orila, ce

Tòj-nski.

Slavonia, vrèdna kéi Slave, posto je kroz dva
gotovo vèka stranora nasilju turske surovosli izvàr-
iena bila, stranora pako bai pod jarraora turskim
stenjala. postade za iznbraienu Europu tako rekué
«terra incognita,« na toliko. da se o njoj malo i to nao¬
pako, ili nista nije znalo. Tomu se mi neraoierao
cudili, niti Slavonce s toga osudjivali. Nu evo, dav¬
no je veé tomu, sto je Slavonia odbacila jarara tvàr¬
di, koj njoj slavsko irae gàrdi; pa u svètu izobraie¬
nom sveudilj joste vlada isla neznanost i predsudi
glede Slavonie. Tko je ovorau kriv? — Ako ielirao
istinu kazati, izpovèditi raorarao, da rai sarai, jer srao
se dosada malo zabavljali literaturoni. jedinira srèd¬
stvom u nase doba za upoznanje svèta s nami. Mi
nismo nista pisali. a tudjinci. koji su nas nèkom po-
zornostju udostojili, nedokuòivsi nas znaòaj, sve su
naopako motrili i tumaòili, te presne laii kano svetu
islinu po bèlora svètu razsulì, i ljudi neiraajuéi naòi-
"^i po kojera   bi se bili mogli o protivnora osvèdoòi¬
 

ti, vèrovahu ira. Ovako postade iz zemlje slave, zem¬
lja sramote; oboli pogled s kojim je svèt Slavonia
motrio, porodi i u gdékojih njezinih sinovih nemar-
nost i hiadnost prama domovini. Oni su se slidit
poòeli sa svojom postojbinom i hlepiti za drugom, koja
bi im vise na òast bila. Kolikaje to opacina i nezna¬
nost! — Ajde slavna bratjo, kojim u sàrdcih nebeski
plam Ijubavi prama domu plarati, proslavirao krasnu
nasu otaòbinu! Nasi su ju dèdovi sabljora u ruci
branili, kàrv svoju za nju prolivali; mi shodno vèku,
u kom iivimo, zaménirao pero sa sabljora, tinta s kàr¬
vju, i pokaiirao, koliko se moierao ponositi nasora do-
niovinom, koja je rodila junakah, doraoljubah, naki¬
tjenih krèposlmi, koje su svoju blagotvornu svètlost
na sve strane razlèvale.

Dosta budi za sad jedan dokaz. koj nara dogodovstina
pokazuje. I doista, rèdki su, koji bi tako vruéoieijno
i iskreno, tako stalno i neporaiòno, nesarao réòju ne¬
go i òinora, svoju majku domovinu i kralja Ijubili, ka¬
no sto ih je Ijubio vlastelin Jakob Svelle od Velike i
Pleternice, cesarsko-kraljevski koraornik.

Da je bio pravi doraovine sin i svojih podajni¬
kah otac, to govore i po njegovoj smàrti (limró je
god. 1834) javno njegova bezsmàrtna dèla. On ne¬
samo da je ova dva spahiluka u red stavio i otcinski
sve rane, iz kojih je jos od turskih vrèmenah kàrv
curila, raeleraoni dobroòinslva zaléòio : nego seje
i   za    dusevno   izobraienje   pobrinuo, doòira   je   na-

44