18
 

—  Sta òes ? zapita ovaj.

«Jedan od nas neée vise doli sici! « veli Stanko,
«podajmo si ruke, Jefrerae!»

Ovaj sidje bàrzo svorau drugu u susrét, oni si po-
daju desnice, te poglednuvsi joste jedankrat jedan na
drugoga, zagàrle se. Za koj òas se razluòe neprogo-
vorivsi ni rèci, te stupaju muòeé uz goru.

Velar raztèra mrakove s neba, i hièsec svélljase
se ko ribje oko. Oblaci sèduu na barda i a doline,
ivoreé ovdé goropadne sène, onde aleraove peéine, ili
sraaragdove gradove.

Na vàrhu grebena gledabu Jefrera i Stanko ovi
vehòanslveni i lépi prizor naravi, zatim obrate oòi
prama Klobuku.

nZaido!» uzkliknu Jefrem.

—  Zvèzdo raoja! — zavapi Stanko.
«Nije zvézda  ova iztekla, da tebi svèti.»

—  Ja mishm isto o tebi.

«Nije joste poòivala na tvom sàrcu, i dusa tvoja
nije treptila u njezinom zagàrijenju.»

—  Bas zato ! Obeco sara ti pod zakletvu priatelj¬
stvo do sraàrti; al ga nebi izvàrsio, poglednuvsi na
Zaidu, zato raora da se ukloni jedan od nas. Pri-
pravimo se! —

>>Ja sara gotov!» reòe Jefrem i skinuvsi pusku
s raraena, stade pregledat vuka. Isto uòini Slanko.

Sad su jedan prama drugomu polagano koracali,
upirajué drug na druga oòi, tja do obronka od klanca,
tako da je samo trideset korakah udaljen bio jedan
od drugoga- U isti òas pritisnuse puske k obrazu i
tuinjava od dva hitaca orila se je po ravnici i skaka¬
la od peéine do peéine. ponavljajué se u mnogoglas-
noj jeki. — Slanko se je srusio i zacepivao si ranu u
pàrsiuh, iz koje je kàrv tèkom lekla. Jefrem se pre-
gnu prèko puske joste vise naprèd.

«Zar ti je moje lane do iivoga doslo ?« u'pita
driiga.

—   Neéu vise branit Carne Gore proti vragom —
dobro si sgodio — odgovori Stanko slabira glasora.
— Jefrerae, pozdravi rai Zaidu! —

«Hoéu — a ti mi pozdravi takodjer priatelje, sto
su poginuli, kad smo tèrali Turke a Niksiéu — da li
hoées?»

—  Hoéu.

«Kako ielis da le pokopam?»

—   Ostavi to popu ! —
«Zelis joste stogod?»

—   Neielim nista. Ostavi me na samu. S Bogom!
.Sloj u ratu na mora raéstu, da Gora neizgubi inojora
 

sraàrti vojnika.» priraèli Slanko sve slabiim   glasora i
okrenu se na drugu stranu.

>.S Bogora!» uzkliknu Jefrera. kao na oproslaj.
milira, njeinira glasora. te bacivsi pusku prèko ledjah,
stupase doh. Slanko turobno uzdahnu, ruke zakopa
u zeralju. i vruée òelo sakri u rosnatu travu.

Jefrem. sisavsi doli, ustavi se. nabije na novo pus¬
ku, i bacivsi oko na goru mésecera razsvèlljenu, gdé
ma se je priatelj sa smàrtju borio, otare suzu i pobi¬
ti klancera na ravnicu upravo u Klobuk.

Takav vlada duh u Càrnoj Gori; on daje do¬
duse visekral povod prolivanju kàrvi. jerbo rodjake
onoga. koj padne. poziva na osvetu. koju sin od otca i
unuk od dèda naslèdi tako dugo, dok bastina ova
nedospije sraàrtju krivca ìli kogagod od njegova ro¬
da. Nu duh taj jest i duh vitezah , on zajedno salje
junake proli Turcira; ranogi od njih bije se za dva
i za tri, te protéravsi Turke, veli: «Dva sara turska
psa ubio za tebe Mijo ; ova kàrv teòe za tebe Ivane,
i jednoga sara tèrao za raene ; — vidite braljo, da vas
nisara osraraotio. uniirile se.»

Dvoboji njihovi bez strasti su i bez osvete. jerbo
iduéi na raejdan raoraju se porairili. i tako nisani
svaki pazljivo; visekral poginu obadva, veékrat jedan
od njih poslé boja umire; rèdko kada odiazi ikoj
od njih bez da je rane dopao, pa se oprosti s umi-
ruéira drugom, te ga upita za oporuku, da ju obzna¬
ni rodbini ; a ranjenik se bez sàrcbe s mejdandiiom
oprosti zaraolivsi ga, da i raéste njega proti Turòinu
raluje, da Gora neizgubi junaka.

Ovako su se oprostili Jefrem i Stanko. Biahu oni
od davna dva priatelja, u cetovanju i u boju stajao
je vazda jedan po kraj dragog, ì tako se siaci, da
su u zadnjera ratu obadva noéju nasàrnuli na kuéu
Abraeta, bogatoga Turòina blizu Klobuka i ulovili mu
kéer Zaidu, zvanu od Turakah zvèzdu Danicu, djul
od iztoka. Ijubimicu Allahovu, burisu prorokovu. Da
su Turci pravo govorili, ìzkusi Slanko i Jefrera, jer¬
bo obadva, poglednuvsi na Zaidu, zagledase se u
nju.

Zaidi su se takodjer bolje dopali krépki ovi ju¬
naci , nego drémkora ( opium ) i bludnostju iztroseno
lice Turakah. Nu Slanko skorora opazi, da je Zaida
Jefrerau vise naklonjena, i zavidio je pàrvikral srééu
priateiju, al zavisi ova nije dugo trajala; jerbo Zaidin
otac navali u Goru, doòim su biU oba priatelja uda¬
ljena i odvede kuéi kéer, opredéljena za harem mo-
starskoga vezira.

Kad se povratise kuéi, i Stankov brat ira razioiii