HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 40.
 

U Subotu 4. Listopada 1S4.3.
 

Tecaj XI
 

Bratjo, oj sinovi vàrlog ploda,
Jnsno sjase Slave dan jednoé!
Verna, Casina biase kàrv naroda,
Ziva, slalna ljubav svoga roda —
Gdeno nasi — tamo bjafe moc!
 

Antun Mihanovic.
 

Soneti

od

Drag. Galea.
 

IV.

Sto éu?
Leljo, Leljo, ti zlotvore raali.
Sto uòini tvà sveraoina sila ?
Meni ubogora sàrdasce upali,
A bezèutna osta Ijuba mila. —

Tvoj rai udes svu nadu obali,
Jer kad tebi strie! je zaiih bila,
Kak' da uzdasim oklop se provali
Kojim si je grudi obklopila ?

Sto éu jadan, sto éu uciniti?
Veé nemogu da toga pregorim,
Toli ljubit, a neljubljen biti:

Poji éu k mojoj obijubljenoj vili,
Kazat éu joj kó za njome gorira.
Molli éu je, neka rai se sraili!   —

V.

Molba.
.Sladka duso, raju raoj niileni,
Kad ées odkrit, kad koprene one,
Ljubav tvoju koje kriju raeni ?
Ah dvojbe mi unisli sione!
 

Dà r éu samo viek ljubit na sieni
Oòi modre i vlase svione.
Il ées pustit, da u grob ledeni
Ljubav moja za vieke ulone? —

Oj angjele, li sva moja nado,
Daj razvedri jednom svoga roba,
Baj s tvog oka daj rau veé otvori;

Ako neées, da u doba ralado
Gine tielora  sve do càrna groba,
A da dusu sdvojenje mu mori!

VI.

Viera.
».Ia te Ijubim» kad je izustila;
Suze ronih, suze od radosli. —
Koga nebi ta viest veselila
S ustiuh Ijube pune od krieposti?

Nu ufara se. da netraiis mila.
Ti od mene zakletvu viernosli,
Jer je meni riel viek sveta bila :
»Tvoj. tvoj viekora» nek ti bude dosù.

Jer ak' lebe. mojega angjela,
Moje sàrdce, dusu duse raoje,
Zaboravit i zapuslit raogu:

Tak  rai majka nebila vesela.
Jer nedàriira zaklelve nikoje,
Nevieran sam sebi i svom Bogu. —

40