113
 

e za ovaj poluglasnik novo pisme , al je slabo nasao slédbenikah.
ìiao sto smo vidèli, éirilskom azbukom pisani spomenici imaju u
toni sluòaju sad "b, sad b, onaj preporuèuje analogia, ovaj obiòaj,
ier buduci b i b prelaze u ilirskom jeziku u samoglasnik a , zato
nije irèbalo razlike izmedju jera , te su slari pisci zadàrzaU sàm
iirosti i jednostavni b. Stari nèki spisatelji pisu j, kao n. p. Vi--
tezovié (u svojih rukopisih), Micalia, Codex Frisingensis; a nékoji
Dalmatinci a, ili ce. Tako je bilo nègda; a dan danas svi su se
spisatelji razdvojili u dva tabora, jedni, ponajviSe provincialni Hàr¬
vati i Slavonci, pian e, ostali pako a. Mi cemo ovdé minuti pàr¬
vasnje i promotriti samo razloge od ove dvè stranke, nebi li se
toiom srèéom istine dokopali, i tako azbuòni ov.nj rat zaglavili. —
Trèba dakle pokazali, sto je bolje, dà li a ili e. — Ja od sve du¬
ie pristajem uz at, jer me na to nuka blagoglasje, analogia, izgo¬
vor i obicaj, òetiri glavna stupa jezika, bez kojih neima gramati¬
ke, filologie , dà ni jezika. Ako se moénje moje naslanja na ove
stupove, mislim, du ce se sa mnom podudarili i sloziti svi, koji
se u pisanju dàrze razlogah.

]\u bai u ovom gàrmu lezi zec. G. B., braneéi e, veli (u Zo¬
ri 1814 str. 156): «Da je a proliva starini, proliva obiòaju sviuh
slavjanskih narodah — i proliva obiòaju dubrovackom, dalmatin¬
skom i bosanskom ; a najposlè proliva blagoglasju (na str. I57j.«
Kome da se vèruje? — Teze preleze. Najbolje je , ako svaki raz¬
ione obiuh slranakah promotri i uvazi, pa koji pretegou, za one
da pilone. Dakle

1,  Blagoglasje. Svi pisci, koji pi.su a ili e pred /--om (kad iz¬
medju dva suglasnika stoji), priznaju, da to biva radi blagoglasja,
da veéina naroda ni a ni e òisto neizgovara, veé da se samoglasnik
ovaj stavlja, )>da nebude tèlo bez duse.a Poznato je svima, da a,
.ito se liòe blagoglasja, pàrvcnslvo zasluzuje, da je ovo najgslasnii,
najbistrii glas, a o vocalu e pise Biirger: »Der Guckuck raóge
zwei Driltel liohlen von dem « im Deutschen.<t

INu na ovo neéu da se pozivam, da mi nebi tko prigovorio,
}jda imavsi soka u ■ asoj grani, netièbamo se laljali tliuge grane.«
(Zora l846 str. 82). Samo zato sam ovo uaveo, budué da je u-
piav a u Uirskom jeziku, e pak u provincialnom Iiàrvatskoni pod¬
narèòju vocalis euphonie a. Ni ovo se neda tajiti. Mi pise-
me n. p. uz otca, pod uvèt, pred njega, nad bratom, daska, bri¬
lva, i opet pisemo ; uza to, podrt mnom, preda mnom, sa sobom,
bezazieu, kroza nju, uada se, dasukab, brìtavah ild., jer bi muòno
bilo reéi: pod mnom. Isto tako pisemo inaknuli, u mèsto ceskoga mknd-
li, taknuti u mèsto iknùli itd., buduci da ilirski jezik netàrpi hàr¬
pe nd suglasnikah. Da mi u ovakvom sluòaju uvèk samo a ume-
('-euio, a nikad e, to je factum, kojega nitko nemoze tajiti:
factum je dakle i to , da je u ilirskom jeziku a samoglasnik
euphonièki. Iz istoga razloga blagoglasja umeéese ovo pisme pred r-om,
kada usièd dva suglasnika sloji. iSu ovdè li n.ijediinpul zele nékoji lju¬
di, da se stavlja è, toboze euphonièki, akoprem neima sluc:ija
u ilirskom jeziku , gdé bi e bio repraesentant blagoglasja. Zaslo
to ovi ljudi òine ? — To sàm dragi Allah znade ! — Da netemc-
Ijitosl ovoga postupka jo.'S bolje u oòi udari, posluzit éemo se jed¬
nim primèrom. — U lèci samàrt oba su samoglasnika en|>ho-
nièka. Da se nemoze pisati semèrl, toga nitko ncce tajiti: nije li
lo dakle òudnovalo, sto se u istoj rèci u pàrvoj svllabi priznaje
« za shodan, a u drugoj se i.ste è, akoprem je u oba sluòaja samo
euphoniae gralia umèsten ?

(jdèkoji prigovaraju: nto nespada ovamo; jer se ovaj à pred
' oiu neizgovara kao a.ix To je islina, i bas zalo, sto niu je glas
malko razliòan od a, naznaènje se potezom ili accentom; kao slo
se a govoru samoglasnik a modificira, isto tako modifìcira mu se
i znamenje, te se pise à. Nu izgovara li tko cisti e? Ako se da¬
kle niti cisti a , ni òisti e u ovom slucaju neòuje , valja odluòili,
^ij;emu samoglasniku ovaj semivocalis bolje priliòi. — Ja bi se
'ivdè mogao na zive svédoke pozvati; tako n. p. citamo u Zoti
(n- 1844 sir. 48) u clanku jednom od St. Iviceviéa , gdèno veli:
"lina li se prid r j)isatì a ili e? Ja mnim, da je bolje a; zasto,
'■:i svim da oni glas nit je a, nit je e, nego nisto treée; nistaneai:.-
nje uvik je blize slovu a, nego slovu c.n — Nu sta éu , ako mi
iko zanijeka istinu ovih  lècih? Valja dakle upitali

2.  Analogiu, upitali sestre, sta li one u ovakvom sluò.aju pi¬
su i govore. Najslarie narèèje càrkveno-slavensko najbolje ée nas
ov.lè uputiti. Gdégod slaroslavenski 'b i b odgovara ìlirskomu Sii-
luiiglasniku , uvèk prelazi u a. Ovo je tako obcenito pravilo, ila
Ulti nitko neée naéi ni jedne izninike. Za potvàrdjenje niojih ri i ili
uavesli éu iz najstaiiì!i càrkv.-slav. rukopisah xGlagolita Clozia-
iius(c i Oslroiniiova Evandjeija nèkoliko primèrah: dbni=da-
ni s 'b h r a n i h h = sahranili, t b s t i m i =tastiini, p è s n b==:
pèsan, V 'b p i t i == vapiti, v b s b ^= vas , d 'b z d b = dazd,
d b n b s b = danas, d 'b s k a == daska itd. bez konca. Ovdè va-
'ja dobro pannili,   da  b u drugih   slavjanskih naréòjih i u kekav-
 

mo   n ilirskom   odgovara   uprav
ima i uz r, kada posrèd dvi-
 

skom podnarèòju   prelazi  uè;   sa
a-u. — Nu u càrkv.-slav. rukopisih

uh suglasnikah stoji, uvèk 'b ili b ; n. p. z r 'b t v a , v r 'b b a ,
srbd'b, vrbh'b, vrbsta, srbkati, srbna, pr'bv,
pr'bfb, gr'blo, g'brslb itd. Ako dakle u svakom sluòiiju
càrkv.-slav. jer odgovara nasemu a : moze li sta drugo odtuda slè¬
diti, nego da je i  pred r-om taj jer sliòan  nasemu a? —

Nu g. B. veli u Zori (1844 str. 156) , da GlagolaJi i Cirilci
nepisu u ovom sluòaju 'b ni b, nego e; kao n. p. smert, persi.
Za svédoke zaziva Sv. Ciro i Sv. Jerolima! — Ja nedokuòujem, ka¬
ko je mogo g B. tako daleko s puta zalntati. Evo preda mnom
lezi Glagolita Clozianus, Ostromirsko Evandjelje, Rcmeèki Text
du saere, Miklo.siéeva i Dobrovskoga dèla. Ja sam ih òitao ì pre¬
gledao, al ni u jednom sluòaju nisam nasao e pred r-om, kad ovaj
usréd dva suglasnika stoji, svagdè ima jer te jer. Tko nevèruje,
neka samo zaviri u Kopilarov Glagolita Clozianus ; ako mi se
jedan primèr nadje, gdè stari Slavjani u pomenutom sluòaju e pi¬
su — victas do manus. — Po svoj prilici zanèla je g. B kakva
porusena càrkv -slavenska knjiga, gdè da kako kerst stoji. Jer,
kao sto smo vec rekli, kod Rusah prelazi 'b u o i a, b pak u e*).
Kao sto dakle Rusi piSu: kersfb, versi b, perlina itd., isto
lako govore i tnrgovatb, targati, obarvatb, krav'b,
krnlocina, m a r o z n 0**1. — In tom se jako vara gospodin
B., kad pise, nda je a pred r-om proti obiò.aju sviuh slavenskih
narodah.» Jer nesamo da ga i Rusi govore (kad dolazi od'b), ne¬
go i Poljaci pisu i govore: bardzo, tvvardy, parskam,   martwy  itd.

.■ttari gàrcki spisatelji zovu Hàr«ite X^o),ìaroi i XoQ^atoi,
a ceski iz 14—16 slolètja uCbarvale,» a domovinu im «Charvat-
ska zemè ;<e Lupo Protospata nadèva joj ime Curbatia; Poljak M.
Bielski (od g. 1590) imenuje ih Kanvaci. U nijednom stariem
rukopisu necitamo Hervati. Stopàrv Levakovié (u prosastom vèku),
buduci je dugo stanovao medju kekavci, poòeo je pisali Hervaòa-
nin. I dan danas jo.sle zovu se hàrvatske naseobine u .Moravi i
Ceskoj «Charvalice, Charvatec,a akoprem bi ovdè po analogii òe¬
skoga jezika imalo slajati Chrvati ili Chèrvati***.)— I ovo dokazu¬
je, da je poluglasnik nas veé n staro doba sliònii bio n-u nego e-u.

3.  Izgovor. Da se ovaj poluglasnik uvèk kao a ili e izgovara,
nebi bilo od potrèbe prepirat se radi njega. Moramo se dakle zadovo¬
ijili sa nèkoliko primèrah, koji éc nara dokazati, kakav se samo¬
glasnik u ilirskom jeziku umèstuje u sliène slovke. Ovamo spadaju
rèòi: òarni, Carnoevié, Tvardko, parlog, varka f). Kojim pravom
pisali bi dakle cerni? Ove se rèèi nigdé sa e neizgovar.aju. Stanov¬
nici pako otokah dalmatinskih u sv-ikom takvom slucaju govore mèsto
poluglasnika cisti a, kao sto sam to veé gori posvèdoòio. Sve ovo
oèito^ dokazuje, da je semivocalis onaj shònii samoglasniku a, i da
Iliri, kada od njega cisti samoglasnik tvore, promènj.-iju ga u a.
nikada pak u e. Zar mi moze tko i jedan samo kut Ìlirskoga na¬
roda (izuzaniii Kekavce) pokazati, gdè bi se u tom slucaju e iz¬
ustio? Réèi: stopàrv i art, izgovaraju se i stoprav, rat. Ovdé je
oòevidno samo metathesis: ima li dakle razloga, zasto da pisemo u
pàrvom sluòaju e,  a u drugom a?

4.  Napokon tièba nam joste dokazati, da ono, slo smo ovdè
o na.iem à rekli, nije samo pusta theoria, gola klapnja, nije samo
mnènje gdèkojega gramatika, caprtce kakve bezposlice i cèpidlake;
irèba dokazati, da ov.nj à nije nèsto novoga, oeupotrèbljenoga, do-
sadasnjemu nacinu pisanja protivnoga, nego stara starina, dosiìuca
tako daleko kao i knjizevni spomenici Ìlirskoga naroda. Kad bi^se
san

ne samo slabi nego i najslavnii spisatelji , nesamo u nase veé
i u slaro doba , ne samo kad i kad, nego uvèk i bez pre¬
stanka, scènim, da neée vise sumnjati, mogu li se na obiòaj
pozivati. — Od rukopisah, u kojih taj a pred r-om stoji, na¬
vesti éu o<im premnogih dubrovaòkih dèlah stare dobe, praslari
slatut poljicke obéine pisan godine 1400 glagoljskom ■--'
povelje od godine 1000—1066, na kojih se cita tarn
da, tarstenich, Lazarovu poveiju od godine 1381, gdè sloji CfiAO
A<iPii;-MlPOBqi, Slèpana Tome od godine 1438 (OV BA<lCTn
octjPbivkOI) (Schafarik Serb. Lesckorner str. 24. i %1); dalma¬
linsku kroniku od god. 1500, pisanu lalinskimi slovi, koja se Òuva
u òeskome Museu, Leclionarium Fra Bernardina Vened._ od god.
1495. Sto se lice knjigah liskanih lalinskimi slovi, najstarle su
od onih, koje sam ja vidio: Bndineova Snmma nauka hrisljanskoga
od g. l6Sl ; Evandjelje Bernardina Splilskoga od god. 1586; B:'i.-
dulavica piitole i vandjeije od g. 1640. Izmedju knjigah bosanski-

itd.
 

amo  na  gdèkojega pisca pozivali, malo bi nam to pomoglo za do--
azali obiòaj:   nu ako òitatelje osvédoèimo,   da   su se'a-om sluzili
 

azbukom,
cita  tarnova , bar-
 

";> Sravni ruske réci: otec,  ves, lev,   den, cest
*) Ruslii o i/._'ovara   se kao a, kad  na njem  neima accenta.
«5-5) *;ÌLi!;ij S.ifarikove   Staroiìtnosli str   684
-j ) Parlog odguvara kekavskomii predlog; a v
da niozfhit  i slavonsko  belo  G ari in.
 

rka si.
 

komu cfAt'L. Ovamo ■•■[.a-