12
 

goljubna ova i vele krasno priredjena knjizica dvostru-
ku svòrhu postici. Dvostruka slava izdavaocu i dobro-
cinitelju. Evo iz ovog Ijudskog dèla jedne izmedju pàr-
vih i najprostimaniih osobah u nasoj Slavonii zaklju-
èiti mozete, u koliko od svake izvanjske slave bèzeca
cednost dopustja: kako je suvisna i neteraeljita briga
posestrime Horvatske, koja joj je zarad mislih i gi-
]3anjah pò Slavonii sàrce cesto zalostila. Istina je,
da se ovdè dosta put s velikom vikom i krikom gdé¬
koja rèe i iskra protiv nasoj narodnosti podigne; ali
se i bàrzo u vètar razpakne i tako zr;ik nani jos bolj-
ma ocisti. Vi znate, koliko takom vikom glasovita dè¬
la kod naseg naroda vréde, koi maknuv s rameni obi-
 

caje reci:  -Bliha veda brig dere.e
 

Medjutim temeljitu nadu imati mozemo, da ce ov'
i njim sileni izvanredni, tudji, nenarodni, svojotorbasli
cini prestali,  dok narod na bolje i podpunie spoznanje
svoje narodnosti i slave i lime nepravednosti ovakovih
postupakah dodje.    1 to  vrème vec   nije   daleko, ako
pozcrnim okom promotrimo, sto   se  od   svih stranah
za   izobrazenje   naroda   naseg,   za   razsirenje korisnih
znanostih i prave cudorednosti medju njimi radi i po-
sluje. U to su ime pò si. vojnickoj krajini  otcinskom
brigom vladanja naseg narodne ucionice skoro u sva-
kom selu vec od duzje vrèinena podignute i ustanite.
Na istu je svèrhu i nas a oboe Ijubljeni   veliki pastir
i biskup, presvètli g. Josip Kukovic osim vec obstoje-
cih, kako je u ovili listovah javljeno bilo, jos pel uci-
onicali u kotaru   djakovackog  spailuka   (gospostine) i
to sve a zupnih mestili uveo ì ponajvise vlastitini svo¬
jim troskom (za tèrah podioznikom olaksat) utemeijio
nacinom sasnia novim, buduc da je kapelanom, za bo¬
lje njihovo uzdàrzanje   poveksavsi   platju,   posao uce-
nja povèrio i nalozio.    Tkogod  zna,   koliko je lezak
nacin décicu ubavèstivati,  koliko li za to  vestine   od
strane uciteija trèba,  koliko je pomanjkanje   kod nas
pripravljajucih ucilislah za iste ucitelje, i koliko su za¬
to nepodpuni i nedostatni   isti   uciteiji,   taj   ce i spo-
znat mudru providnost naseg hvaljenog g. biskupa, ko¬
jom je pò svojem uredjenju ucionicah svini ovim po-
trèbam u pomoé pritekao i poinogao, buduc da su ka-
pelani i pò stanju i zvanju svom puk uditi, na ubavè-
stenje dècice najveéma dàrzani i pò znanju svomu za
to najvecma prikladni i sposobni.   Koliko je otèinska
ova uredba presvétlog g.   biskupa  hvale  vrèdna i na
korist ne samo podajnikah, nego i cèlog  naroda   na¬
sega, kojega  prosvètu za plemenit  cilj   imade; toliku
ce hvalu ne samo kod sadasnjeg narastaja, nego i kod
zahvalnog potomstva steci kapelani, zupnici i okruzni
poglavari,  ako neumornim trudom i nastojanjem punim
Ijubavi prama naroda  svojemu ì covècanstvu,  namèri
i svèrhi ovoj svesàrdno odgovorili budu.

Istina je, svaku stvar u pocetku mnoge protivsline
zaprècuju, osobito svètlost mora se ostro borit s tmi-
nami: bit ce indi i o uvedenju novih ncionicah dost
zahàrdjanih predsudah, koje izbrisati, ocistiti i osvètla-
li trèba: ali vestina, stalnost, uztàrpljenje i Ijubav ro¬
da svog najti ce srèdstvah, pò kojih se i ova lasno
predobiti mogu.   Gdè nista drugo neprudi, valja i ono
 

ttcompelle intrare» kao .sto nani vojnièka krajina o tom
dovoljno svédoèanstvo daje. Svaki doiiior.odac osobito
zeli, da bi varmedjinska poglavarstva o polazcnjii uòioni-
cah, a nebi skodilo i o njihovom uredjivanju, osobitu bri-
gu nosila. Kolikuradost svakomu rodoljubu ovo narod-
nih ucionicah uvedenje i razsirenje zadaje, loliko se opet
zalosliti mora zato, sto jos do danas vrèmenu shodnilt
polrèbocamjezika i pismenslva nasegodgovarajuóihknji-
gah za poducavanje puka neimamo. Istina je, daje sadas-
nji nas pravopis i od previsnjeg mèsta odobren i za skol-
ske knjige dopustjen i odlucen, ali je nuz sve to jos i da-
nas samo onih starih knjigah u skolah viditi. Medjutim i
u ovoj je struci parvi korak k napredovanju od presvét¬
log naseg biskupa ucinjen. On ho je, kakogod je za pre-
visje odobrenie novog naseg pravopìsa svojim odvaznini
i temeijitim izjasnjenjem mnogo doprinio, takodjer za u-
bavèstenje naroda naseg takodjer o dosastju svojem u o-
vu biskupiu izdanjem koristnih i bogoljubnih knjizicah
raditi zapoceo. Tako imamo od nj. presvètlosti tros¬
kom od mnogo hiljadah forintih izdate i medju narod
obilno na poklon pò cèloj biskupii razdéljene, osim prie
gorispomenute i na istu svèrhu odrcdjene knjizice ma
svelkovine B. D. Marie», jos slèdece knjizice:

1.  Knjizicu stijenja i molitavah za vqjnike iz nèmac-
koga jezika prevedenu s jednom nadoisnom prilikoni u
Budimu t83à; tiskopisom Iv. Gjuriana i M. Bagóa izdatu.

2.   Sveto dana uredjenje. iliti svakdanje uprave kàrs-
tjanske poboznosti s pridavkom zivotopisa B. D. Marie,
u Budimu 1836; tiskopisom I. Gjuriana i M. Bagóa.

3.   Poboznost na uspomenu muke tàrpeceg spasite-
Ija s trimi pokornimi pèsniicami za duhovnu zabavu
skrusenih grèsnikah, u Osèku 1841 tiskom M. A. Di-
valda, e. kr. povl. tisk.

4.    Molitvu k angjelu cuvaru s lèpom prilikoni u
bakru urézariom  u  Pozunu.

Evo priateiju, ovako u Slavonii pravi doniorodci i
rodoijubi pò izgledu svog velikog i Ijubljenog pastira
za umstveno i cudoredno izobrazenje naroda, za po-
dignutje, razsirenje i vecje proevètanje pismenslva
nasega, za probadjenje, uzrastenje ì uzvelicanje narod¬
nosti nase brez svake vike i pohlepe za javnostjom i
slavom u skrovitosti samo, ali neumorno posluju i ple-
nienite zàrtve svoje velikodusno prinasaju! — Plemeniti
ovdè spomenuti cini presv. g. naseg biskupa ostali bi kò
i dosad mimo u svojoj skrovnosli, kao sto i drugili
vrèdi.ih domorodacali ostaju; da sadasnje okolnosti na
potlacenje i ugnjetenje nase narodnosti smérajiice njiho¬
vo objavljenje nuzdno neiziskuju. Koliko poslovanje
ove vele ugledne osobe od mene zahtèva, da cine ove
pod zastorom èednosti pokrite ostavim, toliko iziskuju
buktajuci i trubeci ogiasi gdékojih prenapetih salto-
mortale - skokovah, da zastor ovaj malo odkriein i
tako svètu pogled u zivot nntarnji naroda nasega pò
Slavonii otvorim, da nas drugcie zarad onih razvikalih
cinah nebi krivo sudio i osudio. Scènim, da sam ovo
javiti duzan domovini, narodu, istini.                    J. .«•

Gg. (p. n.) citatelji nekaizvole u predjasnjem br. Dani-
ce na 7. str. drug. stup. rcd. 35. mèsto prihladnn citati
prihladna.                                                   Vcredniclvo.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p   narodne tiskame Uru. lyjudevitn Càajl».