100

zabadava;   tim vise poslusase ta opominjanja njihove     nog od ovih  napastnikah  a svoj   novi gunj zamotaii.

sluge, néki Brazihanac i nèki  càrnac.    Parvi iraenora     u koj zatim drugi  pulnik  pistolju  izprazni.    Pri ble-

Antonio,   séti se iznenada,   da   se  je zabo cavlora u     sku od puskoraeta   opaze  nasi  borioci,   da  se  ostalo

nogu, i da nemoie uslèd toga s  mèsta;  càrnac pako     pakleno druitvo raztàrka  po krovu, a jedan  hitac iz

opJzi' u isti trenutak, da je svoj gunj (òebe), bez ko-     dugaòke puske uòini, da jos jedan njegov clan putni-

jeg prenoéiti nemoie. u varosi zaboravio i da se zato    kom u ruke pade.    Dok je  ta  borba  trajala,  raztàr-

po njega vratiti mora.    Putnici uklone raedjutim ove     gaju konji uije, kojim su privezani bili i skaòuéi simo

nepristojnosti, uòiniv.si Brazihanca jasiti. a priskàrbivsi     tamo, razbacaju goruée ugljevje po suboj   travi, koja

càrncu Pedru  drugo òebe,   ali  ipak moradobu prét-    gorèti slane.   Pri ovoj svétlosti razabru se opet put-

njah   i   obeéavanjah   upotrébiti,   dok   im   za   rukom     nici   i uvide   uzrok  ove   halabuke.    Nèkohko   velikih

podje,   krenuti  ih s mèsta.    Za nèkoliko satih dodju    majmunah (opicah). koji   po svoj prihci ostanci nèka-

putnici na raèsto, gdé jesamolna: «pasta kuéa.c. kako     dasnjega kuéu okruiujuéega   voénjaka dovabise.  sèlo
 

ju u obée i pravom svèt zove. Da su znali, kakvi ih
kukavni konak ceka,   za celo   bi   izgubili bili veselje.
duhe posètjati.    U   svoj   onoj okolici nije bilo ni co
vèòjeg stasa viditi.    Porusena   kuéa   pako bila je du
 

je oko tinjajuée vatre, da se gréju. Moiebiti da ih je
i miris od hrane tamo dovuko. U kratkom siromaski
Antonio dopade im se i oni ga probude, sto mu nje¬
govo   druitvo  zatim raztumaòi,  kao   sasvim naravna
 

gacka i uzka, kat visoka, a krov joj je stranom  vec    stvar, buduéi da je rugoba njegovoga  obraza majrau

razoren bio.    Tu nije  bilo   ni   prozora, ni  kapka,   ni     ne lahko  zavesti  mogia, da u njemu  svoga  zemljaka

vratah. Oni se dakle na najboljem   prostoru   obgrade     upoznaju;  ali  to  turaaòenje  posve  mu  se   nedopade.

granami i prutjem iz bliinjesurae i zapale, kad sraàr-    Pod Pedrovim gunjera nadju putnici raladog raajmuna.

kne,   veliku vatru.   Konje u jedan kut zaveiu. a  oni    koj je sasvira neizopaòen bio do jednog spriha, koj-

u drugi legnu, zamolavsi se u svoje kabanice; njihove    mu je kroz uho proso.   Putnici su ga svezaU i slavo-

sluge pako posade se na subu travu okolo vatre; òa-    dobilno u Barbacenu odveh.   Ovdé su se nèkoji isti-

sa dobre rakie obodri ih ponésto i za raalo zaspe òvàr-    na vàrhu tog dogodjaja sraéjali, ali  ozbiljnii ljudi kii-

sto obadvojica.                                                                     mali su glavom i bili su toga   ranènja,  da je   sasvim

Njihova dva gospodara sèdiabu jos dugo zajedno.     tasto   tàrsenje   «englezkih   neznaboiacah«   da  uhvale

saleéi se i hotiahu   napokon  izraènice   spavati,   da ih    vraga, i da  nebi  za  sve  blago  toga  svela u «pustoj
 

nezateòu stvari, koje bi se raoiebiti dogoditi raogle;
ali kasno po polnoci izruòe se snu obodva. Iz toga
probudi ih vika njihovih slugah poslè jednog sala,
koji su sve svetce nazivali, da ira poraognu proti pa¬
klenim duhovira. I u istinu pri svétlosti dogorélih
ostanakah od ugljevja opaze i oni nèkoliko sablastnih
prilikah. koje su sedile okolo uglevja, kao da se gri-
ju. Cinilo se je, kao da su se i konji isto tako upla-
sili, kanoti sluge s gospodom skupa. Prerada su se
poslèdnji vàrhu priobcene im pripovèsti o duhovih
veé dosta nasmèjali bili, ipak im je nékako cudno
pri sàrdca bilo i pri pàrvom bunovnom pogledu uòi¬
ni ira se, kao da je nj. pakleno veliòanstvo nèkoliko
od svojih pridyornih patuljakah poslati izvolilo, za
uplasiii ih. Da se pak o toni bolje osvèdoòe, izpraz¬
ni proti njim jedan od putnikah sprihom nabilu pi¬
stolju, poslèdica od ioga bila je ostra vriska, kao ta¬
kodjer, da su nepoznani gosti na putnike nasàrnuli.
Medjutim Pedru za rukom podje skoro nehotice jed-
 

kuéi" prenocili.
 

Si in è s i e a.
 

(Nésto iz iivota cara Josipa II.) Nèki car¬
ski òastnik bio je odveé pitju podan, zbog òega je
vise putih i duinosti svoje zaneraarivao. Josip ga je
sbog njegovog ostroumja i inaòe dobrih vlastitostih
odveé milovao, pak rau rekne jedanput, da se okane
te ruine strasti i bolje se potrudi u izvàrsivanju svo¬
jih duinostih; jer ée inace prie ili poslé prisiljen biti,
da mu sluzbu odkaie. «Bojim £e« rekne naposlédku
préteéi mu pàrstom «jer kàrcag (pehar) dotle se na
vodu nosi, dok se nerazbije.« — Castnik na ovo iivo
ineuplaseno odgovori: «Veliòanstvo, u tom sam sigu-
ran. jer se moj kàròag nikad nenosi na vodu, nego u
vèk na vino.« Josip se nasmèje i oprousti mu.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. narodue tiskarne Ura. lijudevita Oaja.