156
 

Svakako èudno je, da su se podigli ovi mirovni
ljudi proti onora istora kralju, korau Vitez odhrani-
telj biase, i koj je rairoijubivoga Jana obdario toli¬
kom milostju. Medjutira naravna je stvar, da je kra-
Ijevog uòitelja, koj je privikó imati raoguéni upliv
u sve obéinske poslove, i u sva kraljeva poduzetja,
najjaòe vrèdjati raoralo, sto ga je njegov krunjeni
uòenik zaposlavljao, sto rau nije slèdio savètah, dà,
ni poslusati ih hotio nije; Janus pako, kako sto se
vidi, odvaii se k tomu koraku zato, sto rau je uja¬
ka kralj ovira zapostavljanjem uvrèdio i moiebiti i od
njega po klevelnih zavidnicih nagovoren po nésto
svoju milost odvratio. Nije nevérojatno takodjer, da
su mislili ova dva biskupa, da im je duinost oòito
zastupljati prava svega duhovniòlva, koja je kralj Ma¬
lia malo cénio.

Zakletnici pozvali su poljskoga kralja Kaiimira u
pomoé, da stupi na ugarsko prestolje. Tomu se u-
vidi islina Bog ovo poduzetje pogibeijno, ali ipak
popusti iestokira inolbara i velikira obeéanjera obih
biskupah i Binalda Bozgonja i poslje svoga sina Ka-
ziraira s jednora vojskom u Ugarsku, koj prèko Ko¬
sicah, .Tegre i Hatvana, do Njilre dodje, bez da je
nasao Ugre tako za njega zauzete, kao sto je raislio
i bez da mu je na susrét dosao sarao ikoj dàriavni
poglavar. U njitransku tvàrdju pusilli su ga uniéi na
zapovèd ostrogonskoga nadbiskupa; ovdé se pridruii
k njerau Janus sa 200 konjanikah, ali za raalo ostavi
ga opet.

Medjutim zacuje Malia u Slezkoj, da je Kaiirair
u Ugarsku nasàrnuo, pobiti kuéi i za rukom rau po¬
dje lèpirai réòmi, obeéanji, darovi, lukavstvom i mu¬
drostju Kaiimirove sièdbenike tako bàrzo k sebi po¬
vratili, da je laj odraah k svomu olcu u Poljsku u-
lekó, kada opazi, da ga oni ostavljaju, koji su ga
pozvali bili i da rau se uznevèruju inostrani vojnici,
buduéi da nije bio u stalisu platjati ih uredno; u
Njitri pako ostavi malenu posadu od poljaòkih vojni¬
kah, gdè se je bio bavio sarao raésec danah.

Za raala otrae Malia Njilru, olerà Poljake iz svo¬
je kraljevine i tako veoraa bàrzo unisti sve naraère
zakletnikah, kojira vidi se , da je nianjkala isto tako
òvàrsta osnova i mudra obazrivost, kao pravednost
njihovog poduzetja.

Malia sakupi stalise u Budimu; k ovomu saboru
biase pozvan i Vitez, koj se posrédstvom vise bisku¬
pah, dàriavnoga naddvornika Mihajla Orsaga de Gulh
i Sipuskog kneza Eraerika Zapolje porairi s kraljera.
Zalira se pogodba od raira na pisrao stavi, koju kralj
i on vlaslitora rukom podpisu. Ali uvrèdjeni kralj
valjda ju je zato podpisao, da pritvornim ovira pomi-
renjera s glavom zakletnikah sve nezadovoijnike ulaii
i da unisti jos u poòetku svaki pokus bune. Jer po¬
slè nèkoliko mésecih, kada opazi, da se je mir opet
povralio i da se nista vise bojati neiraa, nije se u-
strucavao svoj gnjev ocitovali i u visegradsku tvàr¬
dju zatvoriti dali priraasa, toga postovanja vrèdnoga
starca i svoga odhraniteija i pàrvoga priatelja, odkud
mu islina Bog raolbarai i predioienji dàriavnih velika¬
sah  ganut, za raala opet dopusti vratit se u Ostrogon,
 

ali pod takovirai pogodbarai, da se je vidilo, da mu
je sarao raèsto zatvora promènio. Samo raalo mése¬
cih mogase uvrèdjeni starac podneli toliki prikor i
urare 8. Kolovoza  godine  1472.

Janus se je òuvao pred kralja doéi, i uteòe od¬
raah, kada zaòuje, da rau je kralj ujaka zatvoriti dao,
u Zagreb, da raoie iraali otvoreni put, ako bi ga
kralj stao progonili. Ali i njemu iivot otme za nè¬
koliko mésecih luga za svojira poslovanim ujakom.
(Konac ce slèditi.)
 

Sàrbsko knjij^enstvo.

Medju malenira brojem délah, koja su izpod sàrb¬
ske stampe najnovieg vrémena izasla, zasluiuju ne¬
dvojbeno najveéu pozornost » Narodne sàrbske pès¬
me» od Vuka Stefanoviéa Karadiiéa, od kojih ée 2.
dio skoro u Beòu iziéi. Zatira slède pésrae pokojno¬
ga episk. Lukiana Musickoga, od kojih je 3. dio vec
u Novomsadu izisó. U istora méstu izdaje i dr. Pet.
Ivanovié 3. dio svoje «Baòke Vile» i Jov. Baie pre¬
vod Gòtheovih «Stradanjah mladoga W'erthera.» Krat¬
ka anlhropologia za uòiielje i uòenike od Pet. Bado-
vanoviéa i «Iskusnì zeraljodèlac» od Alan. Nikoliéa,
koj je u Biogradu izasó, istina neizpunjuje veliku
praznoéu, koju opaiujemo u ovoj vàrsti od znano¬
stih, kao sto bi bilo i u obée ieliti, da bi se kod Sàr¬
baljah vise uòenih Ijudih visjira naukom iertvova-
lo. U Biogradu iziéi ée takodjer Sillerov «Parasit»
od Gjorgja Maleliéa i Kolarovo dèlo » O knjiievnoj
uzajemnosti Slavjanah» prevedeno od Dira. Teodoro-
vièa, zalira «Bazraisljavanje Marka Aurela» od Dira.
Matièa. — Novinarstvo napreduje jos manje nego o-
stalo knjiiestvo kod Sàrbaljah. Tako presta izlaziti
u Budimu nSkoroteèa» a u Biogradu «Ulak» i to ne
bez krivnje stranakah i drugih odnosenjah, pod kojirai
je osobito parvi casopis ranogo tarpiti iraao, k òemu
se joste pridruiuje nehajstvo sàrbskog òitateljstva
prouzroòeno po zaneraarenoj skolnoj izobraienosti.
Plodnie zeraljiste zato, vidi se, da je Novisad, srèdo¬
toòje .Sàrbaljah, gdè ée skoro novi politiòki casopis
pod imenom » Vistnik » i uòredniòtvom Konst. Bog-
danoviéa u iivot stupiti, korau sàrdaòno ielirao vise
sréée i raanje pristrane màrinje, nego Pestansko-bu-
diraskom Skoroteòi. U obée nije Pesta barera za sa¬
da srètno raèsto za povréraeno knjiiestvo, u kojoj
misli krèpi me takodjer svakim danora manji prola-
zak sàrbskog «Létopisa,» òemu je svakako mnogo
kriv i njegov suhl dèlotvornorau iivotu nepriraèrni
sadàriaj. .Tedina zvézda ufanja za knjiiestvo svéti
nam joste u «Sàrbskoj Malici,» nu koja uslèd nedo-
statnog uredjivanja novòenih dolazakah i jerbo joj
manjkaju vàrli, za knjiiestvo visoko uzhitjeni Ijudi,
vec vise godinah svu svoju radinosi omedjasuje na
izdavanje sàrbskog Létopisa ; gdè na suprot Mali¬
ca u Zagrebu s mnogo manjirai srèdstvi dobrotvor-
nie, Sàrblje osramotjujuée uspèhe svojih trudovah po¬
kazati moie.                            Filoserb. {iz O. u. W)
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p  hor. fL d. tiskarne Mra. lijudevita ftrs^a.