10^1
 

zu Skradina, skradinski slap zvani, i prispodablja ga
veoma poetiòki sa slapora Iraatre u Finlandskoj. «Ako
li prispodobirao — veli St. — Iraatru, hujeéu medju
dvima vìsokima stènaraa od granila, s pohodoni na¬
roda, koj si silom put kàrèi do bolje dobe, i prozo-
verao lo epcs-om: a to ti razgranjeni skradinski slap
sa svojirai iz mahovita karaenja izviruéirai zrakarai na¬
likuje bolje idilli, razvijuèoj se mirno iz pastirskoga
iivota, u veselu kolu, uz glas svirkah i frulah — do¬
òim onde buka od vibra igra.

Koj se god rodoijubivi .Slavjan u duhu preslavi
u prekrasnu Dioklecianovu palaòu kod Solina, jedan
od najlépsih sporaenikah juinih Slavjanah: on ée se
zaisto s g. St. s lugom spominjati nègdasnje slave
ovoga uraotvora i onoga prostoga dairaalinskoga se¬
ljanina iz Dukije, zatira pako slavnoga graditeija ove
palaèe, gdè je svoju st.irosl, odrekavsi se svela i vla-
darstva, kao vàrtlar proveo. Usporaena njegova, koja
joste dan danas u narodnih pésraah dalraatinskih i
càrnogorskih iivi, trajal èe po svoj prilici dulje nego
razvaline njegove palaèe i braraa, probudjujuée i sa¬
da joste udivljenje. Zao nara je sarao, sto bliinji su¬
sèdi ove ostanke starinske nase slave vàrio zio stuju,
i ni raalo se za njihovo saòuvanje nebrinu, dapaòe ih
neprestanim osteljivanjera i sakatjenjera jednako o-
skvàrnjuju i gàrde. Pravo veh St. na str. 179.: «Mi
korirao Turke i druge barbare, sto su tohko krasnih
sporaenikah ili sarai razorili ih propasti pustili: dajte
dakle da pokaierao, da nismo Turci i barbari ! —
Cemu da se nadarao od nasih potoraakah praraa nas,
ako ni sarai neslujenio nase predje ? Slovanje teòaja
svèta u obée, prilikuje pojedinorau èovèku, sporainju-
éerau se verno i zahvalno parve   zore   svoga iivota.»

U veleslavnora kotorskora zaiivu, «kojega stanov¬
nici (kao sto veli St. na str. 265.) vàrio se ponose
svojira slavjanskim podrèllom, i uvèk se medju sobom
ihrski razgovaraju, tako da ondasnjim kao i ostalim
dairaaiinskira urednikora {Beamte) znanje Ìlirskoga je¬
zika neobhodno trèba — u istora zaiivu napade g.
St—ca iznenada opel klapnja o jednobojnoj nèmalkoj
fleti, o sve uijera pridruiivanju obéenitoj nèmalkoj do¬
movini i o podignutju nimalkoga jezika i nimalkoga
duha na najvisji stupanj slave i savàrsenosti. — Sta
èe ovo reéi u Dairaacii?- Nu rai srao ove sanjarie vi¬
sekral veé òitali u obéinskih nèmaòkih novinah —
kadkada bas u veliko   —   i zato   neéemo zaraèriti ni
 

g. St., sto ga je pretèrano rodoljubje lako daleko za-
nèlo. Drago nara je suprotivno, sto je na str. 214.
naveo rèèi stariega jednoga nèmaòkoga putnika i o-
pisalelja kolorskoga zaliva, koj se ovako izrazi: «Ja
sara vidio obale Genevskoga jezera, koje je sarao ve¬
sto pero Bousseau-a toli krasno opisati kadro bilo.
Lép je to predèl bograe ; al su obale kolorskoga za¬
liva bez dvojbe ranogo krasnie.» Bèòi ove moraju za¬
isto svakoga domovinu svoju Ijubeéega Ilira uzhiliti,
i joste vatreniu Ijubav preraa kolèvci svojih dèdovah
u sàrcu rau probuditi.

Badostno nara je bilo òuti, da g. St. na str. 215—
219. slavjanske obiòaje Dobrolanah priznaje. — Nu u
Budvi   na granici   càrnogorskoj  sètja se St. opet, da
je sèverni Néraac i vapi s uzhitjenjera :
Wahrhch nie auf diesen Hohen
DUrften fremde Adler schalten:
Und der Ister und der Balkan
Huldiglen nur deutschem Wallen.

Sta bi torau rekli ostali narodi i velike vlasti
europejske ? —

Veoraa je shodno na svàrhi knjige u kratko izra¬
zio ono, sto je izkusio i vidio, réòmi Tomasea, koje
je ovaj napisao, povrativsi se u doraovinu poslé rano-
golètne udaljenosti.

Da je g. Si. svoju posebnu narodnost vise s u-
raa svàrnuo, ter ono, sto je òuo i vidio, naravnie i
onira zeraljara shodnie opisao: bila bi mu knjiga ova
ne samo za stanovnike opisanih pokrajinah, nego i za
isto   némaòko 'obéinstvo   mnogo veéju korist donèla.

Slavjanske vèsti.

U Poljskoj se je pojavio novi skladatelj {Composi-
teur), Mireoki, rodom iz Krakova. Parvo njegovo po¬
kusenje, izvorna poljska opera «Noè u Apenninah,»
biase nedavno s velikom pohvalom u rodnom mu mè¬
slu izvedena. Kaiu, da pokazuje veliku izvornost i
veleura skladaleljev.

Poznato je òitaleijera, s kolikim je udivljenjem
slusalo obéinstvo raladjabnu uraètnicu Teresu Milanol-
lo; sada je ona dobila lakmicu Minu Nerudovu, kéer
bàrnanjskoga organisle. Dète ovo od sest godinah
tako zna vesto na violini igrati, da rau se svi ón¬
de.  Kaiu, da èe do skora koncert dati.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. L j u d e v i t   Gaj.
Tiskom kr. p. narodne tiskame Ura. Eijudevita eaJa.