120
 

hajdu, h US zàr-a (gusar), p a n d u r-a, vezèr-a,
vaj vode, zàszló-a (zaslona, barjaka); koja nezna
ciniti sane z-e, neima d o b-a, nije b a l o r (batriv).
Kako ée òuvati baiar (koiàr) ? Kako ée b o r i t a n i
(oboriti) csopor nepriateljski?— Nu neka bude za
sada dosta!  — Jao mu, kuku i Iele!
 

—k.
 

1 z V ès tj e

o

Biogradskom ucenom druztvu.

(Konac.)

U pàrvoj veé sédnici proòilano bi pismo dopisu-
juéeg òlana g. V. S. K., u kojem ovaj izmedju osla¬
log iziaie svoje mnènje o nazivoslovnom rèòniku, ko¬
je se s rèèira g. Maliéa sasvira slaie.

U posiédnjem sastanku druitva za ovo glavno
zasédanje 27. Svibnja g. V. S. K., nastavljajuéi svo¬
je mish, koje je u tora pismu izloiio, govorio je o
tom, kako je druilvu glavna duinost, da sàrbski jezik,
kako sto u narodu iivi, pozna ; da blago njegovo
skupi ; da se onimi knjigarai, u kojih se ovo u svo¬
joj èistoéi i islinitosti nalazi, koristi ; pa po toni sve
se pokoravajuéi pravilani narodnoga jezika, i njego¬
vog svojstva dàrieéi se, da propise i pokaie pravac
svira spisateljera, po kora èe odsad bolje i pravilnie
nego dosad moéi i uméli sàrbski pisati, i po kom
bi se i u nas jedanput mogio reéi i lahko dokazali:
ova je knjiga dobro i pravilno sàrbski napisana, a o-
va nije. Ova je besèda g. V. S. K. dugom razgovo¬
ru povoda dala, u koj su se gotovo svi pritomni re¬
dovni èlanovi druztva upustali, izlaiuéi svaki svoje
mnènje i uvèrenje o predraetu òuvene te besède. —
Osobito su se gg. korr. òlan dr. I. H. i red. òlan .S.
N. uòeno i obsirno o islome izjavili ; i doisla bi stvar
zanimiva bila, kad bi se njihove beséde, kakogod i
rèòi ostalih òlanovah, naroòilo g^^. A. N., dra. J. S.,
V. L. i I. S. ovdè sobéiti mogie; nu buduéi da to
ovo izvèstje, kojeg poglavita carta istinita kratkost
mora bili, nedozvoljava, zalo se verno i obsirno
sobéenje svih onih besédah odlaie do sgodnie prili¬
ke, koje se druitvo nada sluòiti, kad bude svoj or¬
gan izdavalo ; a zasad se sarao poslédak njihov ovdé
na kratko u slèdeéera priobéuje: 1) Druitvo, kao sto
nigda nije drugòìje mislilo, nego da Sàrbiraa sàrbski
valja pisati, i kao sto je ono za poglavitu svoju dui¬
nost veé i ustavom svojira priznalo i svagda dàrialo.
 

da   na   obrazovanju   sàrbskog   narodnog   jezika   radi
(vidi ustav  D. S. S. §. 1.):   tako se ono i sarao   vec
viseputah,   gdé i kako trèba,   izjasnilo,   da ieli, i da
rau trèba sav sàrbski jezik,   kao sto ga narod svuda
govori, poznati, i sve, sto u njerau iraa, za knjiievan
jezik pokupiti  i upotrébiti.    2)   Sàrbski jezik,   kojim
narod govori, jest druitvu i svim sadasnjim sàrbskim
spisateljem  u jedanput i knjiievan jezik; nu ono i lo
puno uvèrenje ima, da sàrbski jezik, kao sto u ustih
prosloga naroda   danas  iivi,   nije   za knjiievan jezik
dovoljan,   nije dovoljno bogat i silaiv  pa zato da ga
valja «obrazovati i usavàrsivati,» po naòinu naravnora
i pravilnom, pa i razboritira   uziraanjem i upotrèbljia
vanjera dobrih i nuzdnih réèih càrkveno • slavenskog
jezika,  koi druitvo  sinovnim   èuvstvora obiraa i po-
òituje,   i u kora veliku i lèpu  poraoé za obrazovanje
knjiievnog sàrbskog jezika nalazi. 3) Pravila i svojstva
sàrbskog jezika  trèba svakako  iztvaiivati i dokuòiti ;
po  njih jezik obrazovati   i po   tom   pravac propisali,
po  kora ée   spisaleljiina  valjati pisali  i njine poslove
suditi i pretresali.    Ovo   je   druitvu   svagda zadatak
bio :   nu ono nalazi, da je poslignulje ove svàrhe la¬
ko velik i leiak posao, da se ou neraoie drugòie ne¬
go sloinira mnogim trudora i po dovoijnora vrèraenu
uradili, a medjutira scéni, da je svaki trud nasih spi¬
sateljah,   doista pohvalan i za knjiievni   jezik nas ne
malo koristan.    4)  Da   bi se sva potrèbna  pravila je¬
zika sàrbskog izloiili i pravo,   cisto svojslvo njegovo
poznali raoglo : prie svega potrébito je sve rèòi i izra¬
ze, kojih u sàrbskora narodu iraa,  skupi*'i, kao i nje¬
gove posebnosti  poznati,   kojiraa  se   od   svih ostalih
slavenskih jezikah   odlikuje i raziikuje.    To   druitvo
zna i za svoj zadatak   odavno veè dàrii,   nu zato su
rau,   osira vréraena i truda,   jos i veé  vise poraenula
nsporaagaleljna srèdstva»  nuidna.    Valja   dakle na o-
va poòekati.

Gg. red. èlanovi arhira. Gavr. Popovié i profeso¬
ri dr. J. Safarik i K. Brankovié ìzjasnili su se drui¬
tvu , da su dèlca, koja su rau se odprie obeèa¬
li izradili,*) gotova, i da ih iele njerau na dalji po¬
stupak predati.

Pri koncu zasédanja g. stolonaòalnik popeòilelj¬
stva financie, D. Tomié, pismeno je izvoho druilvu
za njegove potrèbe od svoje platje, koju kao pravi-
teljstveni òastnik uiiva, po f/g unaprèdak davati.
Tako je isto pohvalno obeéao i g. prav. uòitelj posi,
tàrgovaòke skole, Kornelije Popovié, 24-ti dio od svo¬
je platje druitvu uredno davati. Krasne ove znake i
podarke rodoijubivog éuvstvovanja druilvo je pristoj¬
nora zabvalnostju prirailo.
 

*) G. Brankovié, sàrbske terminologièke rèèi iz fundamental-
ne filosofie ; g. Safarik, osim takovi rèci iz fizike, \qì jednu
cast iste nauke ; g. Popovié, po duhu hristjanske nauke
moralna poucenja.
 

Uèrednik i izdavatelj  Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. u.iroJnc tiskarne Ura> lijudevita baja.