54
 

neizraèrnih draiestih, stvorah izobraienosti. Posvud
izraènise oruije knjige, bederae brami umétnostih i
znanostih, oskudne kuéice i tarane kule ureseni stani
i velelépni gradovi, bojno polje cvatuée livade i pe¬
rivoji, stàrme ceste ravni drumi i ieljeznice, bojnu
trublju umiljata svirala i uzhiijujuéa lira. Prene se za-
loònica i meinuvsi u tok ubojiti mac, kojira nèkad to¬
liku slavu steòe, ali koi joj se sada uòini nekoristno
orudje, i odusevljenira glasom zazovne si dècu. Krép¬
ki joj porod tronut sladkim zvukora niajèine rèòi na-
gàrnu sa svih stranah, da òuje, sto rau zahtèva posto-
vana tolikirai brazgotinami pokrila roditeijica. Oko
joj nesèvase vise porazivora vatrora od boja, nego
svèliase se nèkim lèpsim iarora, koi ju sasvira preo-
brazivasc. Jednom rukom kazase na gole podàrtinami
napunjene stène svoje, drugom na lovorike svojih su¬
sèdah. Dèca ju razumèse, s lica joj ielju proòitase i
nasàrnu.se na trudno dèlo duhovnoga izobrazivanja o-
nora istora vatrora, kojom su nékada njihovi praotci
na poziv iste matere nasàrlali u sraàrtni boj. Ova sve¬
ta vatra, koja cesto uòini, da saka junakah pobèdu
obdèrii nad deset pulah veéim brojem nepriateljah,
kojoj nisla neraoguée nije, ova svela valra i sada cu¬
desa proizvede. Zdravi mozag. krèpko sàrce poda
nam blaga narav, a uzhit, koi nepokvarene narode
dvostruko oclusevljiije, nadoknadi pomanjkanje dubo¬
kih naukali. Tako nasla na udivljenje izobraienoga sve¬
la nase novo knjiienslvo, koje ako 1 nije mnogobroj¬
no i nesravnjivo, krèpko je, istinito, puno smèlo-
ga    uzleta   i    leienja    k   pravoj    svàrsi.

Nasi spisatelji nelrude se xa svoje vlastito proslavlje¬
nje i za svoju kesu, kao u zapadnoj Europi, koja si
je veé odavna slavu uteraeljila, nego za diku 1 uzvi¬
senje svoje po nesakrivenih okolnostih zaoslavse do¬
movine. O koliko je la svàrha veliòanstvenia ! Koga
ona da ne upali, koga da neokrèpi? To teienje po¬
glavito uòini, da i inostranci prisiljeni biahu déla nasih bo-
Ijili knjiievnikah odobrili; to teienje raora zasluieni lo.
vor pruiiti i nasoj visjoj rauzici i umètnosti pévanja,
koja se sada parvi put po izvornoj operi «Ljubav i
zlobati Oli nasega vrèdnoga raladjahnoga doraorodca
Valrcslava Lisinskoga na pozorisle uvede. Mi smo veé
prie iraali priliku nèka manja muzikalna saèinjenja to¬
ga dulia punoga i svetom vatrora preraa doraovini plani-
lecega raladiéa èuli i njihovom neobiònom railinora nasla¬
djivati se ; ali nikada ni pomislili nismo, da bi on pri svoj
svojoj vèstini kadar, bio izvesti lako izvèrslno muzikalno
dèlo, kao ito je reòena opera po sudu svih u Zagrebu
nalazeéih   se   domaéih i inostranih   znalacah   muzike i
 

uraètnosti. Koi iole zna, sto ée reéi opera, koliko je
trèba, za saòiniti ju, prirodjenoga uobraienja, poetiè.
koga duha, bogatstva nielodiah, uraèlniòkoga uzhita,
muzikalne vestine, teatralnoga izkustva i draraatickoga
zvanja: taj se neée òudili, da smo se gotovo iiprop^.
stili, kada srao zaculi. da si je vrèdni taj mladié pred¬
uzeo sastaviti cèlu operu, prerada srao njegov neobiò¬
ni dar u ovoj slruci uraètnosti uvèk visoko cenili.
.Medju spèvora i opcroni isla je_ razlika, kao me.
dju liriòkora kakovora pèsmicom i draraora. a tko ne¬
zna, koi je iole u estetiku povirio, da je drama cvèi
svega pèsniòtva i onda stopram poòela cvasli, kada
su se sve njegove nebrojene struke veé u najlépseiii
cvétu razvile bile. Tko nezna, da su se èesto najgia¬
sovilii skladaoci pèsaraah, usudivsi se na siroko polje
opere stupiti, prifcorora pokiili. U najnovie vrérae ima¬
li smo u Beòu priliku to opaziti kod jednoga od iiaj-
glasoviliih' sadasnjih nèraaòkih skiadaocah pèsiiinnli
gdspodina Proba, komu je sastavljenje opere tako zio
za rukom poslo, da veé kod drugoga predstavljanja
kazalisle sasvira prazno biase, i svi znaoci muzike,
premda njegovi priatelji, stadose ga svétovali. da se
za uvèk sliénog posla okani. Nije bio dakle prazan ì
odiisan slrah. koi nam je sàrce napunio , kad jc do
nas reòena inace vesela vèst doparla. Da je slvar zio
za rukom posla, koliko bi to siete nasoj doraorodnoj
stvari prinèlo bilo ! Nosa vila sviraòica i pèvaòica iz¬
gubila bi sàrce raoiebiti na vise godinah, da pred svèt
slupi; veliki troskovi koji su s predslavljenjera tako¬
voga déla skopòani, bill bi banbadava izbaòeni, ko¬
jirai bi se bilo ranogo koristna za doraovinu pribaviti
raoglo; Irud tolikih doraorodacah i doiiiorodkinjah iàrl-
vovavsih se predstavljanju toga dèla, bio bi zabiiian;
nasi protivnici bi nara sa sraijali i pretèrane vèsti po
novinah svili jezikah o zlora uspèhu nasega podu¬
zetja razprostirali, a rai kao sto smo ljubilelji istine
nebi ni oprovàrci mogli la klevelanja. To bi bila jedna
duboka boleéa rana, koju bi si bili sami zadali! Inace
se dogodi. I lo pokusenje kao tolika druga sjajniin
uspèhom podje nani za rukom , i mi se opet za
korak pribliiismo k izobraienim narodom.

Veé overtura pobudi svojimi iiiiliirii narodnimi melodia-
mi i uprav raajstorskomharuionioin pozornostprevelikim
brojera sakupljene obéine, Overtura nije nista drugo, nego
pokratjeni rauzikalni sadàriaj cèloga dèla; u njoj inornjii
svi glavni momenti opere u kralkom navedeni i sklad¬
no skopòani biti. Ona nani mora podati povàrsan p"'
jara lui onogn, sto cemo cuti, i lako nas k boljeinu
porazumljenju   cèloga déla pripravili. Ovu   svàrhu  sa-