192
 

sii, i tako predstavljanju toli ieljno ocekivane opere
nebiase s ove strane vise zaprèke, nu druge svako¬
jake nepriazne okolnosti nisu dopustile, da se tako
bàrzo ova narodna ielja izpuni. Do osamnaest mése¬
cih morao je mladjahni pèvalac posrèd zidovah nasega
grada òekali, dok mu za rukom podje steéi svoju
svàrhu. Blagoj éuli nasega zagrebaòkoga doraorodno¬
ga obéinslva, koje sve, sto je lèpò i dobro, rado
podupire, a osobito pozàrtvujuéera se prialeljslvu
jednog od nasih najvalreniih raladjih domoroda¬
cah, bez velikih naporah od kojega ne bi nam rao¬
iebiti jos dan danas u dio palo veselje, doraorodnu
operu cuti, samo zahvalili iraarao, da nije ovaj vrè¬
dni raladié prisiljen bio bez svàrsenoga posla osta¬
vili nas, nego da se je do .dugaòkoga ovoga roka
bez brige jedino umètnosti iàrtvovati mogao. Po toli
srètno dovàrsenoj svojoj namèri stavise ga opet nasi
domorodci u slanje, da u Beè otidje, za da se tarao
sasvim posveti umèlnosti, jer svi poznavaoci muzike,
koji su ga prigodom predstavljanja nase opere pévati
òuli, svétovali sumu, da lo uèini. I pravo su iraah, jer
jedva sto mu je ravnatelj beòkoga teatra naVidni èuo
glas, odmah ga prime u svoje druitvu i pribavi rau
na svoje troskove uòitelja od pévanja, da se sasvim
u toj umètnosti izobrazi. Mi smo zato sve ove okol¬
nosti napomenuli, da ubavéstimo nase òitatelje u ka¬
ko uskom svezu ovaj raladjahni uraétnik sa narodnom
nasora slvarju stoji, inaòe bi si teiko razturaaciti mo¬
gli, zasto nam je toliko do njegovih naprèdakah sta¬
lo. Mi smo parvi njegov talent spoznali, mi smo ga
parvi njegovali, po nasoj moguénosti reòju i òinom
podupirali i napokon u hram umètnosti uveli. Imarao
pravo dakle dàriati ga za svoga i ponositi se .s njirae,
ako ikada slavu kao uraétnik steòe, a mi se nadamo
od njegove mladosti i gorljivosli k uraètnosti, da ée
mu to za celo za rukora poéi. Kako svi beòki o
uraètnosli pisuéi òasopisi javljaju,'potvàrdilo je strogo
i osobilo, sto se pévanja tiòe, mnogo traieée beòko
obéinstvo ranènje zagrebaòkih umétoijubah. Po ovih
véstih stupio je reòeni nas Ijubimac poslè sedmomè-
seònoga poduòavanja u Beèu pred tamosnje obéinstvo
5. o. ra. i to prihkora jednoga koncerta, koi je gla¬
sovili violinista Ernst na vidanjskom teatru dao. Onje
tora prigodora pèvao jednu romancu iz Balfeove ope¬
re »Ciganka« i lako se je dopao u prevehkora broju
sakupljeoora slusateljslvu, da mu   po dovàrsenom pé¬
 

vanju sa svih stranah zaori u pohvalu groraoviio je¬
dnoglasno pleskanje, koje se tako dugo neulaloii, dok
nas pèvalac svoju pèsmu po drugiput nezapéva, sto
opet novo pohvalno klicanje prouzroòi. Nèkoliko da¬
nah zalim predstavise na istom teatru cèlu veé vise
putah predslavljenu napomenjenu Balfeovu operu, i
buduéi da je naglo oboleo parvi tamosnji pévalac g.
Diti, preuzeo je nas mladjahni umètnik njegovu za¬
daéu, i po svèdoòanslvu svih beòkih listovah tako ju
je vesto izveo, da nije samo obéira pleskanjem i òe¬
slim izazivanjem od uzhitjene ranoiine odiikovan bio,
nego da je tri koraada na obée zahtèvanje opetovati
raorao. Ovai veèer dopade se osobilo njegov lépi
naòin pévanja i njegova neobiòna vatra ì odvainost,
koja bi, kao sto beòki òasopisi napominju, i najglaso-
viliem pèvaèu na slavu sluiila. .Ios veéma dopade se
u Granfeldovoj operi »Duh u vodenici,« koja je dne
11. l. mès. na istom kazalistu pàrviput predstavljena
bila. Obodren dobroholnoslju, kojom ga Beòani par¬
va dva pula priraise, razvio je sraèlo u podpunoj
krèposti i sjajnosti svoj visok i blagozvucan glas i po
tora slusatelje na toliko uzhitio, da su sve njegove
pèsme s uznesenim klikora pravoga veselja pratili a
najslroiii kritici onoga velikoga i uraèloljubivoga gra¬
da jednoglasno priznali, da imade neobiònih sposob¬
nostih za umétnost, kojoj se je posvetio. Mi smo o
lome veé davna osvédoòeni bili i podpunoma srao
ranènja gospodina dopisnika Ceske Pòele, koi o nje¬
mu u br. 91. prigodom parve slavjanske veòernje za¬
bave u Becu, o kojoj smo u pèrvasnjera broju nase
Danice i rai izvèstje dali, slédeée pise : »Siaiié Ilir,
koga smo nedavno jos pri njegovom pàrvom obéin¬
skora pojavljenju u drugora koncertu guslara Ernsta
s pravira razkosjera slusali, pèvao je jednu Belhnovu
romancu s ilirskira prevodom Dra. Demetra. Za kratki
èas moéi ée se sa svakim pàrvim tonoristom uzperediti.
I on morao je (reòenu pèsmu) opetovati.a Zakijuòuje¬
rao nas sastavak s obéora ieljora nasih ovdasnjih do¬
morodacah, da bi nas skoro ranogocénjeni taj mla¬
djahni umètnik posètio i sa svojim Ijubkim pèvanjem
opet usrééio, za da rau raoierao èinora pokazati, ko¬
liko mu cènimo neobiòne sposobnosli i iskrenu pri-
vàrienosl k nasoj narodnosti, kojoj da je sveudilj jo-
ste vèran ostao, veé time dovoljno dokazuje, sto
se neuztruòava zastupljati ju kao umètnik ni u tudjem
gradu.   Zivio !
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kralj. povl. narodne tiskarne Dra. lijudevita (liaja.