52
 

tajiti, da je u .Maloruskoj igrajuéi roman «.Mihal Cer-
nisenko» jedan od slabiih proizvodah Kulesevoga pe¬
ra. — Dèla, koja ée òim prie u ceskom jeziku na
svètlo iziéi, jesu sièdeéa : Dobrowèda (moralna filoso¬
fìa) od Klacela; tragedia «Romeo i Juliou od Shake¬
speara prevedena Douchom , koja ée sudeéi po pre¬
vodu vile Mab, kog je Wcela priobéila. po svoj prilici
veoraa izvèrslno prevedena bili; «Zivot pana Wiléma
z Roimberkaa iz zaoslavsih rukopisah vèrlog krono-
Ioga Venceslava Brezana, koi je kao Roiraberkov ar-
hìvar iivio koncera 16. vèka. Ove tri vrèdne spise
izdat ée na svèllo Malica ceska. — J. G. Kolàr pre¬
veo je vise Shakespearovìh koraadah, koji se svaki
dan tiskati raogu. — I. B. Maly, koi je veé izvèrstan
prevod Shakespearova Oihella tiskora na svèllo iz¬
dao, prevadja sada istoga spisaleija «Veòer triuh kra¬
ljab». — Kod Jaroslava Pospisila nalaze se sada pod
tiskom sièdeéa dèla, koja on na svoje Iroske izdaje:
«Buia suliotskào od Prokopa Chocholouseka; jedan
svezak novelab od Rezniòeka i nWesnicanè« seoski
dogadjaj od Karla Sabine. — P. Neumann izdao je
kod Pospisila kratku dogodovstinu òeske zemlje s
preglednimi zemljopisnimi òèrlicami ceske i raoravske
zemlje za mladezi njezine odhraniielje pod naslovom:
rtSlrucny dèjepis òesky ild.« Iz ovoga malenoga spisa
moie se òeska mladez u kraiko vrérae ubavéslili o
glavnih dogadjajih svoje domovine, od pocelka do-
govsline do najnoviih vrèmenah, a u njemu je ì po¬
loiaj znatnih po dogodovstini èeskih i raoravskih mé¬
stah naznaòen. To je prakticna knjiga i lim zasluiuje
veéu pohvalu, buduéi da je dosada u òeskoj literatu¬
ri posve raalo sliènih knjigah bilo. — W. Jarorair
Picek izdao je kod Pospisila jedan svezak iz svo¬
ga pera proiztekavsih pèsaraah. Picek je jedan od
najplodniih òeskih lirickih pèsnikah i njegove se pè¬
sme osobito po tom odiikuju. sto su za pévanje po¬
sve prikladne. Blagozvuènost jezika i riraah, to je
njihova glavna prednost. U reèenom svezku nalazi se
70 pèsamah, od kojih su nèke veoma krasne i veli¬
kora véstinora sastavljene. Osobilo su rau za rukom
posle domorodne pèsme, raedju kojimi pèrvenstvo
ide onoj, koja nosi naslov «Pùda wlasteoskà» (dorao¬
rodna zemlja) — Safafikov «slowansky nàrodopis« pre¬
vadja jedan ceski knjiievnik u francezki jezik.

{Rusko knjiiestvo). Pèrva knjiiica  Sina oleleslva za
god. 1847. koja je izasla  I. sèònja, obralila je   na   sebe
 

pozornost svih prosvèéenih Ijubiteljah ruske knjiiev¬
nosti. Svi njezini òlanci veoma su zaniraivi. Najbolji
pO vainosti i bliiini predmeta jest slédeéi : Ziin i so-
linenija J. A. Krilcva, poslèdnje dèlo akademika M,
E. Lobanova. Pokojni M. E. Lobanov sluiio je dva¬
deset godinah zajedno s J. A. Krilovom u impera-
torskoj publicnoj biblioleki i zivio u isloj dèrzav-
noj kuéi (nad knjiinimi duéani); naiazio se je s Kri¬
lovom u prialeijskih odqosenjih i imao je vrème i
priliku prouòili mu znaòaj, koi je opisao u reèenom
sastavku neobiòno verno. Lobanov nije u svom iivotu
nista boljega napisao od tog òlanka: to mu je spome¬
nik. U tom opisu vidite iivoga Krilova. kakov je bio.
Sva ona izvornost, koja se je naiazila u znaèaju Kri¬
lova i u «Sèvernoj pòelio priobéena bila, potvèrdjena
je po M. E. Lobanovu. Odluòno se moie reéi, da je
jedini ovaj òlanak vainii i zanimivii nego svi ostali
novinarski sastavci zajedno prosaste godine i s no¬
va izasavsih òasopisah. Veoma zanimiv je èlanak
barona Rozena: Put na Horaciovo dobro. Lju¬
bilelji lalikoga òitanja proòitat ée sa zadovolj¬
stvora roman K. P. Masaljskoga: Luka Lukié Bru-
kvin i prevedeni roman A. Dumas-a: KavaUr d' Ar-
manlal. Veoma zanimiv èlanak jest; Isteria dramatic-
kcj poezii a Ruskih (dogodovstina dramatiòke poezie
kod Rusah). Pregled dogadjajah sloien je umno i
sistematiòno. Kritika je razumna i blagonaraèrna. Rus¬
ki jezik javlja se u Sinii oleleslva u svoj svojoj cislo-
éi a u obce knjizica je izdana prekrasno. — U islo
ono vrème, kada se je u sinu oleleslva pojavio pre¬
krasni òlanak o Krilovu, izasao je na svètlo i njegov
obraz na velikora lislu. Slika je neobiòno dobro po¬
godjena a naokolo sve izvorne basne toga znaraeni-
toga ruskoga basnopisca u osobah ili prizorih. To je
prekrasna misò!                               {Sèvernaja plela.)

Smèsica.
 

{Koliko slanovnikah ima Galicia?) Beòke novine od
30. sèònja priobéuju izvèstje profesora statistike u
Lavovu dra. Joh. Chluppa o stanovniltvu Galicie, iz
kojega se vidi, da Galicia zajedno sa Bukovinom,
koja se sada sraalra kao <levetnaeslo okruije Ioga
kraljestva i Cernovilko ckrulje^ove, ima L,14é,974 dusah.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor.   Ljudevit   Gaj.
Tiskom kralj. povl. narodne tiskarnice Ora. lijudevita («aja.