54

gigantskoga téla, kao takodjer cudnoga naòina iivlje-    s divjimi bikovi i konji po njoj natéravati, koliko mu
nja. Oa je bio prava prilika nasih starodavnih kozaè-    je drago bilo. No premda nisrao imali naslédne ze-
kih junakah. Na jugu i desnoj obali Dona , gdi sada    maljske gospode, ipak nije ni prie ruskog vladanja
veéina nasega plemena stanuje, sve se je proménilo.    podpune druibene jednakosti bilo na Dono i nèke
iNovi Cerkask bi ti pokazao sarao sliku preinaèenih i    porodice iraale su tamo V£c od nékada osobiti nèki
izopaòenih obiòajah. Tu stanuje narod, koi se je izne-    upliv u zakljuòke, kada se je vééalo u obéem dobru,
vèrio naravi i naòinu iivljenja svojih praolacah, izgla-    o boju ili o miru. Medju ovimi moinimi porodicami
dio se i sasvim izopaòio, i kojemu zaiiboie i ja pri-    bili su osobito Igurovi, moji dèdovi od matere. Oni
nadlezim. Iraa veé pò vèka, sto su se i kod nas u-    su bili u velikoj ceni, no ne zbog kojekakvih plemié-
gnjezdile razkosi i ìzopacenosli izobraienih narodah.    kih diplomah i povlasticah nego zato, sto su iraali
Bankrotiranje i prevare, bèsnoéa u kartanju, sarapanj-    evèrste pestnice, kojirai su znali krèpko kretati kopje,
sko vino i preljub vladaju sada isto lako na Dono    sto su iraali mnogo rodbine, mnogo stadah i lèpi
kao na Seini, doòira umèlnosti, znanosli i svakolika    broj na izbor vojakah, sastojeéi iz samih njihovih ro-
oslala pleraenita pratnja izobraienosti neprodrese jos    djakah i priateljah, koji su se okolo njih sakupljali,
do nas. Nu cim se veéraa od nasega glavnoga grada    kad je poéi bilo u kakav boj. Cesto su Igurovci na
udaijis, éim dalje u pustare prodres, tira cestje obleéa    svoju ruku vojevaii s Tatari od zlatne horde ili s No¬
te posrèd sirove divjaci dah duha nasih praolacah, i    gajci, koji «u krimskima kanovima podloini bili,
ovaj ostri dah ugodnii ée li biti negoli svakolika iz-    bez da su traiili dozvoljenje k tomu od svoga helma-
vanjska izgladjenost obiòajah, koju vidis u Taganroku    na. Tkogod je ielio planiti ili nogajske glave sèéi
i Cerkaskù. Na lèvoj obali Dona naéi ées kozackih     slèdio je barjak Igurovljeve cete prigodom takovih zavo-
obiteljah, koje su se naslanile u saraotnih kolibah od    jevanjah. Na Donu i Maniòu obéenito se je vèrovalo,
slarae i tèrsiike, ili koje stanuju za lèpa vrémena pod    da je bog boja osobilo prignut ovoj porodici, i da
satori i skitaju se gotovo kao Kalmuci od mèsta do    se jos nije nilko od cele njezine bez pièna vralio ku-
mèsta. Od ovuda proizhodi moja porodica od mate-    éi. Sasvim inace dogadjalo se je vise putih , kad je
rinske strane, moj dèd Vasilia Igurov, nazvan «pu-    pod èelovodstvom hetmana cela vojska isla na nepria-
slarski djavoo, jedan od najòudniih Ijudih, koji su se     lelja i njega dobro pripravna nasla k doòeku. Medju-
ikada porodili na ovih cudnih puslarah.                           tim ova dobra srèca, koja je Igurevljevoj obitelji toliko
.Nas narod bio je na Donu , kao sto ti je bez    letali verno sluiila, iznevèri joj se najedanput. Kjezini
suranje poznalo, od nékada slobodan, lo Jesi, kod     uspèsi ucinise ju odvis dèrzoviiu i opa je uvèk dalje
nas nije nikada bilo robstva. Ali ipak je òudno. daje    i dalje prodirala u nogajske postare, da porobi Tata-
nase druzbeno stanje na loliko razliòno bilo od ono-    rora stada. Jednom usudise se Igurovci prodrèli tja
noga nasih susèdah, da nije nikada kod nas bilo     do Perekopa i to u nepogodnoj dobi godisla. Sieko-
muiikah*) kao kod Rusah i Poljakab. ni psiliali i     se mnogo pièna, ali kada su se kuéi vraéali, doòeka
colokotlah**) kao kod Cirkesah, a ni traga od obica-    ih neizmérna cela Nogajacah, koja je od njihove dva-
jab i uredbah gadnoga moogolskoga pleraena. Donski     deset putah veéa bila, i preséèe im put k Donu. Ko-
Kozaci imali su do Petra Velikoga savèrseno skupno-    zacki konji bili su umorni i ogiadnuli. jer opadsi
vladarslvo ili republiku. Zemlja njihovih neizmérnih     snèg uzkratio im je i ono malo hrane. sto bi im pu-
puslarah bila je obce dobro i svaki ju je mogao na     slare pruiili mogie, doòira su nogajski konji puoi
svoju korist upotrébljavali, koi je k poljodèlslvu ve-    snage na bojiste dosli. Nasi dugogrivi konji nisu mo-
selje imao, ili mogao seje kao lerednik i labuinik***)     gli u laj par u bèianju nalécali se s flelnimi tatarskimi
I^  ,7    ;       .~i   j B     ,        , .   j            ,       ,     ■     „        lèrkaòi i tako  raoralo je ubojilo oruije bilku odluci-

"j   .litizik znaiu kod ilusah   neslobodan   èovèk,   rob;   i u Her-                                                     J            J                 J

vaisivoj zove se svaki neplemeniii seljak muz ili muiek.          ti, gèrbava sablja proti viikom kopju.    Borha   bila je

*■) Palli se zovu kod Cerkesah robovi.  ih/okotli jesu oslobo-     Jq zdvojenja zesloka, ali nije dugo trajala,   jer   neiz-

dieni robovi. vèrsta slobodniakab, ali koii svoioj nrediasnioj          ,                  ,.                 •  »   i-  u        J   l„J„l«   ;„   UA^..^ ....ha

■'      ,. .   ,           „     .        ■  ,          j       ,1 JI     j     i j     merna ninozina nepriateliah nadvladala je herzo nase.

j;js[iodi ipafc su podlozui u nekakovom smislu, osobilo r.io-                                            r           j                               ■'         ^

raju ih u boj pratili; oni su pravi vazali   Vorkah ili cerke-      Moj   dèd   VasiUa   bio  je jedan   od   pèrVlh,   kojl   SU   pali;

skih vitezovah to jest plemiéah.                                          njegova  ivèrda lubanja   nije   mogia odoléti   jos   Ivèr-

**^, Ceredmct zovu se u juznoj Rusii   pastiri   od   rogate marve.      ^-     .^^   ^.^,-^^    jednOg    Nogajca.     Ovo    Slrasno    kèrvo-
Cahucinei od   konjah;   cabari zovu   se oni   mirovni   pastiri.                                                              ,        .            .         .           .i      i

koji ovee .-uvaju; u nèk.l,   pokrajinah nase   domovine   .ovu      prolivanje   svèrsi   se  S  podpunim  unistenjem  cele   ko

se pasiin iobani.                                                              iacke cele.    Prèko stotine konjanikah, koji su  se sv