140
 

zastuplja ondasnju zomaljsku gospodu. On je bio rav¬
nitelj, polag sadasnjeg obiòaja govoreéi, dèrzavne. za-
glavne i civilne oblasti, a i glava gradjanske vojske.
Duhovniòtvo nije takodjer za celo pomanjkalo podpo¬
magati ga u njegovuu) postupanju. kao sto je uvèk su¬
dèlovalo u ono duba u sliònih sgodah po najglasovi-
liih gradovih cèloga svela.

Da nebi òitatelji samo nase Slavjane dèriali za
Ijude punih predsudah, koje su naslèdili iz taranih
vrèmenah. koja su bila nesretnia nego sto su nasa, i
zalo ih nazvali divjimi. navesti éu jedan komad iz o-
smoga poglavja glasovitoga hisioriòkoga romana go¬
spodina Canlii-a.

«Premda nije bilo jos tako razproslranjeno kao
zalim u seda.mnaestom i slèdeéera vèku. ipak obilazi-
lo je veé mnènje, da òovék moie s neòistimi duhovi
savez sklopiti, i tako pribavili si vèrhunaravnu silu,
kojom postaje kadar koi put pomagati no jos òcslìe
skuditi drugim. Znalo se je da vèste! ! véstice mogu
podiéi i utèsiti oluje: mislili su da svaki vihar oni
prouzrokuju; i nalazili su zalo dokaze oeoprovèrgijive
u òudnovalih slikah, koje su nahèrpani oblaci pred¬
slavljali, i u kojìb ljudi ugrijana mozga vidjevali su
prilike oriaskih zvèrinah i vragovah. Zvézdoznancì,
vèrsta òarobnikah, davali su zakone vladaocem , jer
ud njihovih gatanjah zavisili su òini vladarah, ralovi,
oddèljenja  itd.

(Kon-c éc siedili.)

Kazaliste  zag-rebaèko.

U subotu 21. t. m. predstavljalc su se u nasem
jeziku dvè za nase doraorodno obéinslvo sasvira nove
vesele igre, jedna pod iraenora «Pogibelno susèdstvon
od Kolzebua, a druga pod naslovora »Oòevidni do¬
kaza od Kaslellì-a. Obadva ova komada veoma su za-
bavna i puna salah, dosélljivoslih, zanimivih znaòajah
i komiòkih situaciah. a predstavljena biahu rédkom
loònoslju i iivahnostju. Glavne zadaée izvedose gospo¬
ja Vagi, gospodiòna Veselova, gospodin Kornis i bra¬
éa Freudenreich! i slekose podpuno odobrenje svih
unih, koji teikoéu njihove umètnosti i njihovoga po¬
loiaja poznaju i nezahlèvaju vise, nego sto je pravo
i sto se od osobah, koje su se od tako malo vréme¬
na   nasemu   krasnomu  no   teikomu   jeziku   posvètile.
 

traiili moie. Osobitu pohvalu zasluzuju   gdiòna Vese¬
lova i g. Kornis,   koji su ovom prigodom zaisla po¬
kazali, da im je ozbiijno do toga stalo,   da nas jezik
savèrseno   nauòe.    Tako   dobro  jos nikada   nisu go¬
vorili kao ovaj put, i premda je slrog! slusatelj u nji¬
hovom govoru gdègdè   po koju pogrèsku jos   opaziti
mogao, ipak im je bio izgovor takov,  da se je òovèk
njhovom naprèdku za ovo kraiko vrérae uprav divili
morao. Mi smo osvédoòeni, da éemo, ako se nasi do¬
raorodci starali budu,   da se ovaj lèpi   zavod  barem
pò godine jos uzdèrii, s njihovim izgovorom  isto ta¬
ko zadovoljni bili,   kao sto srao veé  sada  s njihovim
predslavijanjem. Osobito drugi komad biase tako do¬
bro predstavljen. da se nesèéamo da smo ikada stogod
boljega i u némaòkom jeziku na nasem kazalistu od doma¬
éih predstavljaocah vidili. Reòene dvé osobe posve su
dobro dohilili znaòaj, koi su   imali predslavljati, i ta¬
ko su se slobodno i pristojno kretali, da nam nije u ob¬
ziru  obstoslojaleljstvah naseg kazalista  nista  za   ieliti
ostalo,   no i ostale predstavljajuée osobe   dèriale   su
se po moguénosti dobro i doprineli su sto ìm je naj¬
veéma moguée   bilo k dobrom   uspèhu   ovoga   pred¬
stavljanja, koje je tako dobro za rukom poslo.   Kaza¬
lisle bilo je priliòno puno a òinilo se je ,   kao   da su
slusaoci veoma  zadovoljni bili, jer se je mnogo sme¬
jalo i pleskalo. Poslè svakog komada biahu  svi pred¬
stavljaoci jednoglasno   izazvani,   da   prirau   zasluienu
pohvalu za svoje  tèrsenje  da nas tako lépo po naski
zabave. — Kako òujemo u ponedéljak 30. t. m. pred¬
stavljai   ée se u nasem   jeziku  prekrasna   Kornerova
drama   »Hedviga«,   nasto  nase  domorodno obéinstvo
pozorno òinirao, jer moie sigurno biti, da ée se tom
prigodora dobro zabavljati, buduéi da su glavne oso¬
be ovoga uzhiéujuéeg igrokaza sasvim primèrne lèpim
umètniòkim sposobnoslim gdìòne  Veselove i gospodi¬
na Kornisa. Buduéi da ée nase  domorodno  teatralno
druilvo poslé   toga predstavljanja na  nèkoliko   nedé¬
ljah u Karlovac otiéi, da i ondasnje domorodce,   ko¬
jim ga mi sèrdaòno preporuòujerao, s nèkoliko  pred¬
stavljanjah razveseli, nadali se je od rodoljubja naseg
stanovniòtva,    da ée ga muogobrojno posèlili.  da se
kako se pristoji na nèko vrème oprosti od nasih mla¬
djahnih  predsiavljaocah,   koji su nam veé   tohko   za¬
bave svojim neumornim tèrsenjem pribavili.
 

LJèreduik   i izdavatelj   Dor.  Ljudevil   Gaj.
J'i.skum kralj. p.vl. narodoe liskaroice Dra. I.i]udevita CìaJa u Zugiebu.